АРГУСОВ ПОГЛЕД

СРБИЈА У КОСМОСУ

Снимак из орбите (Дримстајм)

Укључивање у космичке активности омогућава и учешће у међународним пројектима и истраживањима, чиме државе на степену развоја попут Србије имају могућност да преброде свој (полу)периферни глобални положај.

Др Ања Накарада Печујлић

Ања Накарада Печујлић

Зашто Србија треба да оснује своју космичку агенцију?

У земљи, у којој је стопа незапослености 11,8%, где је јавни спољни дуг 65% БДП-а, где практично четвртини становништва прети сиромаштво (уз то да најугроженију групу представљају млади од 18 до 24 године) и где су просечни месечни приходи домаћинстава у 2016. години износили 59.624 динара – у таквој земљи је тешко објаснити зашто би држава требало да уложи у развој космичке индустрије.

Треба напоменути да је у 2016. на светском
нивоу, приход од космичких активности
износио 329 милијарди долара. Приходи
су у константном успону, са стопом раста
од 9,52% у протеклих 20 година.

Међутим, улагање у космичку индустрију, индустрију која ће, имајући у виду све веће инвестиције и технолошке трендове, у будућности све више добијати на значају, може допринети ублажавању економске кризе тј. подстакнути развој. Поред отварања нових радних места и спречавања одлива стручне младе радне снаге, ова индустрија директно утиче и на превенцију природних катастрофа, ефикасније коришћење природних ресурса, на примену информатичко-комуникационе технологије у руралним, тешко доступним пределима, као и на свеукупни развитак домаћег високотехнолошког сектора.

Државе сличног степена развоја према индексу људског развоја Уједињених нација (Human development index) – попут Малезије и Ирана, као и државе нижег степена развоја, попут Нигерије, инвестирају већ годинама у космичку индустрију. У Малезији свемирска индустрија донела је 10.900 нових радних места, а предвиђа се да ће у наредних 20 година, запослити још 19.000 високообразованих стручњака.

Такође, треба напоменути да је у 2016. на светском нивоу, приход од космичких активности износио 329 милијарди долара. Приходи су у константном успону, са стопом раста од 9,52% у протеклих 20 година.

Да је 2014. рецимо постајао сателит који
је надгледао речни систем у нашој земљи,
претрпљена штета од тадашњих
поплава сигурно би била знатно мања.

Поред наведеног економског значаја, космичка индустрија доприноси смањењу штете од природних катастрофа, јер омогућава правовремену реакцију када су у питању поплаве, суше, урагани итд. Тако је 1999. године јак циклон погодио источну обалу Индије и усмртио преко 10. 000 људи. Циколон исте јачине и на истом месту, поново је налетео 2013. усмртивши овог пута неколицину људи. До различитих последица немилих догађаја дошло је зато што је 2013. Индија поседовала метеролошки сателит који је омогућио прецизно предвиђање када и где ће се циклон створити и куда ће се кретати.

Србији не прети опасност од циклона, али зато она има озбиљних проблема са поплавама, сушама и јаким снежним олујама. Да је 2014. рецимо постајао сателит који је надгледао речни систем у нашој земљи, претрпљена штета од тадашњих поплава сигурно би била знатно мања. Чињеница је да сателитске податке о времену можемо да прибављамо плаћањем страним државама и оператерима. Међутим, са убрзаним климатским променама и све већим опасностима од природних катастрофа, безбедност је извеснија уколико се поседује сопствени сателитски систем. Поред већег степена безбедносне извесности, ослањање на сопствене снаге би допринело и развијању властите технологије.

Лансирани сателити у Земљиној орбити се не користе само за надгледање климатских промена. Они су кључни и у областима телекомуникације и навигације. Тако сателити за комуникацију подижу ефикасност јавне управе, јер омогућавају имплементацију дигитализације у јавном сектору (е-управа), што је и код нас постављено као један од државних приоритета. Затим, побољшање пружања медицинских услуга, нпр. е-медицина, која може да се користи и у неприступачним, руралним местима (као што се већ здравствена нега примењује у појединим забаченим селима у Африци преко телекомуникационих сатеилта са дистанце).

Укључивање у космичке активности омогућава и учешће у међународним пројектима и истраживањима, чиме државе на степену развоја попут Србије имају могућност да преброде свој (полу)периферни глобални положај.

Чињеница је да се сателитска технологија употребљава у распону од превенције природних катастрофа до подизања ефикасности управе и повећању безбедности, али такође је чињеница да се њени потенцијали не могу применити сами од себе. За њихову адекватну друштвену примену неопходна је национална космичка агенција.

Интеракција владе, приватог сектора и образовних институција кључна је за технолошке иновације и развој друштва. Самим тим космичка агенција, која би нужно била спона између ова три сектора, допринела би научном, индустријском и друштвеном напретку тј. „развоју капацитета”. Подизање развојних капацитета у домену науке и технологије омогућава економски напредак земљама са ниским БДП-ом и високом стопом сиромаштва, зато што се истовремено решавају постојећи проблеми највишим технолошким дометима, подиже стандард живота, стварају нова радна места и подстиче развој властите индустрије и економије.

Сарадња са другим свемирским агенцијама
омогућила би Србији учешће у регионалним,
европским и светским пројектима, тј. лакши
пренос врхунске технологије, знања и искуства.

Анализирајући искуства других националних космичких агенција, српска космичка (или свемирска) агенција имала би улогу да промовише научна и технолошка истраживања и да омогући плодоносну размену информација између агенције и других институција, као што су: универзитети, приватни индустријски сектор, влада и међународни партнери. Сарадња са другим свемирским агенцијама омогућила би Србији учешће у регионалним, европским и светским пројектима, тј. лакши пренос врхунске технологије, знања и искуства. То отвара могућност да се најновија технолошка решења одмах преузимају и примењују у земљи, а не да се остављају за неку неизвесну будућност.  У том склопу, агенција би такође била задужена за развој националног космичког програма и за краткорочне и дугорочне стратегије, односно, за дефинисање приоритета када је реч о развоју индустријских капацитета.

Имајући у виду многоструке користи које доноси развијање космичке технологије и индустрије и искуства која су показала да пресудну улогу у том развоју имају космичке агенције, Србија би требало да озбиљно размотри могућност оснивања властите космичке агенције. Тренутно преко 70 земаља широм света користи делимично или у потпуности своје космичке индустријске капацитете и помоћу тога доприноси властитом развоју. Ако државе попут Нигерије, Алжира, Бангладеша, Малезије и Перуа већ имају своје агенције и програме, не постоји ниједан разлог да и Србија не крене истим „космичким путем”.

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар