ТАКНУТО ЋАКНУТО

СРЕДЊАЦИ СУ НАЈБРЖИ

Брзоноги гепард (Википедија)

Брзоноги гепард (Википедија)

Брзина има своје границе – на отвореном путу и ​​у Серенгетију. Животиње средње величине су најбрже, иако теоретски би то требало да буду најкрупније. Ново изучавање које повезује хитрину и величину 474 врсте показује да образац важи, свеједно да ли трче, лете или пливају.

Научници су дуго били збуњени. Велике животиње имају дуже ноге или крила да стигну од тачке А до тачке Б. И крупнија тела која се одликују вишим метаболичким учинком и већим бројем брзотрзајућих мишића, потребних за претварање хемијске енергије у механичку енергију и нагло убрзавање. Зашто, дакле, гну није бржи од гепарда?

Брзогрчећи мишићи обезбеђују снагу за убрзавање, али брзо замарају. Када животиња постане сувише велика, дуго убрзава и за то време мишићи потроше сву енергију пре него што се достигне највећа брзина. Насупрот томе, мањим животињама треба мање времена да постигну тај циљ.

Пресудан је, дакле, чинилац „опстани или нестани”: време потребно да животиња убрза до највеће теоретске брзине, а горња граница је заснована на телесној маси и метаболичкој стопи, написали су истраживачи у часопису „Природна екологија и еволуција”.  Подаци обухватају брзину и величину од шпанских гриња (300 микрограма) до плавог кита  (108 метричких тона).

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар