ЕКОСОФИЈА

СРПСКЕ ЗЛАТОНОСНЕ РЕКЕ

„Златна грозница” (Википедија).

„Златна грозница” (Википедија).

Бројне су легенде о краљевским ризницама и благу, што и није чудно јер Србија је по количина злата и сребра водећа земља у региону. На нашим просторима сачувани су трагови римског рударства на подручју Горње Мезије. Још у време владавине Хадријана, Римљани су у 2. веку н.е. испирали злато из речних наноса, а у средњем веку су, у руднике стизали Саси. Тада се прочуло о рудницима племенитих метала Ново Брдо, Трепча…

Мирјана Бјелогрлић

Лутајући Србијом, на Вујан планини Рајко од Расине среће монаха Теодосија, чувара крунског блага Немањића и Бранковића. Ово је сиже романа „Рајко од Расине” Чедомиља Мијатовића. После објављивања ове књиге, 1892, на подручју од манастира Вујан до старог утврђења на Соколици, „митској планини пуној пећина, змија и извора” уследиле су бројне потраге за скривеном ризницом.

Дипломата, политичар, економиста, историчар, председник Српске краљевске академије, Чедомиљ Мијатовић био је шест пута министар финансија кнежевине и краљевине Србије, три пута министар иностраних послова, дописник из Лондона. Аутор је бројних дела из политичке и економске историје, као и мемоара „Успомене балканског дипломате”, који су објављени у Лондону, 1917. Поред књиге о династичком преврату у Србији и убиству краља Александра Обреновића и краљице Драге, 1903, обимне студије о Ђорђу Бранковићу, Мијатовић је са „Рајком од Расине” ушао и у литерарне воде.

Чедомиљ Мијатовић (Википедија)

Бројне су легенде о краљевским ризницама и благу, што и није чудно јер Србија је по количина злата и сребра водећа земља у региону. На нашим просторима сачувани су трагови римског рударства на подручју Горње Мезије. Још у време владавине Хадријана, Римљани су у 2. веку н.е. испирали злато из речних наноса, а у средњем веку су, у руднике стизали Саси. Тада се прочуло о рудницима племенитих метала Ново Брдо, Трепча…

Иако је заплет везан за благо Немањића и Бранковића, књига Чедомиља Мијатовића је путоказ за златоносну реку, Расину. Расина, десна притока Западне Мораве извире на падинама Гоча под Црним врхом.

Злато из Старозлатије

У многим хроникама и путописима помињу се златне честице у реци Пек и на околним брдима. Феликс Каниц наводи да се Кучево, место кроз које пролази Пек, некада звало Старозлатија. Пек извире у подножју Црног врха и улива се у Дунав код Великог Градишта. Тече Волујском клисуром оивиченом буковом шумом.

Постоје легенде о још неистраженим
златним жилама на обронцима Јастрепца.
Геолози налазе злато у свим јастребачким
рекама. Злато потиче са рудишта на
планини и вековима се сабира на речном дну.

Краљ Александар Карађорђевић је, почетком тридесетих, експлоатисао злато код Нереснице, у близини Кучева. Огромни багер акционарског предузећа „Нересница-Глоговица” у коме је Александар Карађорђевић био већински власник, извлачио је између 25-32 килограма чистог злата месечно.

Краљев багер (Википедија

Постоје легенде о још неистраженим златним жилама на обронцима Јастрепца. Геолози налазе злато у свим јастребачким рекама. Злато потиче са рудишта на планини и вековима се сабира на речном дну. Златоносне реке су Расина код Крушевца, Ресава код Деспотовца и Пек код Кучева.

Река Расина (Википедија)

Испирање злата и алати

Традиционални начин испирања злата укључује дрвену посуду из римског времена, тзв. испитак. Испитак може бити од меког дрвета као што је тополино (влашки). На дну, попречне гредице задржавају се златне честице заједно са пешчаним остацима. У 20. веку, индустријском прерадом бакра, испирање злата се знатно проредило. Данас се Србија по количини ископаног злата налази се на 59. месту. Америчка рударска компанија „Фрипорт Мекморан” (Freeport Mc MoRan), у околини Бора на локацији Чукуру Пеки, на дубини од пола километра, открила је чак 50,3 грама злата по руди, што је дупло више него у америчким рудницима. Испирање злата у нашим рекама није потпуно замрло.

Испирачи злата проводе око пола године на рекама са сопственим, оригиналним направама, пловећим багерима или користећи традиционалне алате. Рударски тањир је метални тањир пречника око 60 сантиметара, нека врста сита. Уз клатне столове, спиралне концентрате, један од најпопуларнијих је вешерај, кутија са црним тепихом, решеткама и пречкама.

Злато у мобилним телефонима

Данас се око 7 % злата произведеног широм света користи за израду електронских уређаја. У сваком паметном телефону налази се злато које се користи за ожичење микрочипова, и у процесорима и звучницима. Из једне тоне старих мобилних телефона, (измерених без батерије) може се извадити до 300 грама злата, па није чудна помама за рециклажом.

Уколико вас је баш обузела „златна
грозница”, онда је боље да се придружите
испирачима злата на Пеку, Расини или
Ресави и боравите на чистом ваздуху.

Процес одвајања злата од пластичних и металних делова није сасвим безбедан у кућној варијанти. За овај подвиг неопходне су вам заштитне наочаре, рукавице и велики опрез са киселинама. Уколико вас је баш обузела „златна грозница”, онда је боље да се придружите испирачима злата на Пеку, Расини или Ресави и боравите на чистом ваздуху.

За испирање злата потребна вам је дозвола Министарства рударства и енергетике Републике Србије, али постоје и туристичке понуде, кратки излети до наших златоносних река, таман толико да живот мало зачините авантуром и зрнцем страсти трагача за златом.

(Извор РТС)

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар