Zahvaljujući trudu Mihajla Pupina za Vidovdan se na Beloj kući i svim javnim zgradama u Vašingtonu vijorila naša zastava.
Prof. dr Božidar Radenković
Mihajlo Pupin je vaspitavan u duhu srpske tradicije, a školovanje je prekinuo i nije mogao da nastavi zbog gaženja i spaljivanja austrijske zastave na protestima protiv Austrougarske. U Ameriku je došao kao dvadesetogodišnjak bez završene škole, zanata i znanja engleskog jezika. Proveo je šest teških godina borbe za opstanak prihvatajući se gotovo svakog posla koji je mogao naći.
Američki predsednik Teodor Ruzvelt
Srbima je čestitao proslavu
Vidovdana 1917. godine.
Juna 1883. godine je završio školovanje na Kolumbija koledžu, postao je američki građanin i dobio stipendiju za postdiplomsko usavršavanje. U Berlinu je pod mentorstvom slavnog Hermana fon Helmholca odbranio doktorat, a po povratku u Njujork sa Frensisom Krokerom osnovao prvu elektrotehničku laboratoriju na Kolumbija koledžu.
Predavao je matematičku fiziku. Godine 1901. imenovan je za redovnog profesora. Držao je katedru sve do odlaska u penziju 1929. Pupinovi studenti bili su kasnije čuveni Robert Miliken, Irvin Langmur i Edvin Armstrong, prva dvojica su dobitnici Nobelove nagrade.
Mihajlo Pupin (Paja Jovanović)
Bio je predsednik Instituta radio-inženjera i Američkog instituta inženjera elektrotehnike (AIEE), jedan je od osnivača svemirske agencije NASA. Dobitnik je Edisonove medalje, najvišeg priznanja za doprinis u elektrotehnici, i Pulicerove nagrade za žurnalistiku. U Americi je 1958. godine u njegovu čast ustanovljeno odlikovanje „Medalja Mihajla Pupina”, koja se dodeljuje za doprinos nacionalnim interesima Amerike.
Objavio je oko 70 naučnih radova, autor je 34 patenta. Prve značajanije naučne radove, analizu spektara složenoperiodičnih električnih signala, prenos više signala po istom prenosnom putu i pronalazak višestruke telegrafije, napravio je inspirisan gledanjem idvorskih gajdaša kako podešavaju rezonancu na sviralama svojih gajdi.
Internet veze preko optičkih kablova i danas koriste princip rada zasnovan na ovom Pupinovom pronalasku koji omogućava prenos višestruko većeg obima informacija po već položenim prekookeanskim optičkim kablovima. Pronalazak višestruke telegrafije preko jednog žičanog provodnika prijavio je 1897. godine, a odobren je tek 1902. godine, nakon smrti činovnika koji je namerno odugovlačio prihvatanje patenta.
Nikola Tesla je patent koji koristi sličan princip za prenos digitalnih podataka preko radio-talasa (danas čini osnovu digitalnih modulacija za mobilnu telefoniju i bežični internet) prijavio 1900. godine. Pravo prvenstva nad patentom za ovaj princip prenosa podataka bilo je više godina predmet sporenja između njih dvojice.
Mihajlo Pupin je u sudskom sporu u vezi prvenstva za patent radija, u svojstvu sudskog veštaka, svedočio u korist Guljelma Markonija. Nikoli Tesli je prvenstvo nad patentom radija i, pored ovog svedočenja, priznato presudom iz 1943.
Mihajlo Pupin je sa svojim studentom Edvinom Armstrongom autor prvog objavljenog patenta za predajnik oscilator sa elektronskom cevi i još jednog patenta antene sa distribuiranom otpornošću koja omogućuje bolji prijem signala u uslovima atmosferskih smetnji.
Naš velikan je živeo na imanju u Norfolku, u vili od kamena koju je sagradio po ugledu na dvore Nemanjića. U produžetku imanja od kamena je sagradio staje za krave, mlekaru, obor za svinje, ambare za stočnu hranu i tavane za seno. Na imanju su radili Srbi, s kojima je preko leta, rame uz rame radio, kopao, orao, krčio šumu, izbacivao kamenje. Predveče je sedeo na kamenu ispred stanova svojih radnika i sa njima razgovarao, pevao i guslao.
Teodor Ruzvelt (Vikipedija)
Bio je ugledan član Republikanske stranke, a na svojem imanju se družio s Teodorom Ruzveltom, Herbertom Huverom, Vudroom Vilsonom, Vorenom Hardingom i Kalvinom Kulidžom (svi odreda predsednici SAD). Zahvaljujući trudu Mihajla Pupina za Vidovdan se na Beloj kući i svim javnim zgradama u Vašingtonu vijorila srpska zastava.
Američki predsednik Teodor Ruzvelt je Srbima čestitao proslavu Vidovdana 1917. godine ovim rečima: „Primite moje najsrdačnije i najlepše želje za Srbiju na godišnjicu velike Kosovske bitke. Želja mi je da vidim ,veliku Srbiju’ koja će obuhvatiti sve južnoslovenske narode, i katolike i pravoslavne koji žele oživeti staru slavu srpskog naroda.”
