МЕНТАЛНА ЛОЗИНКА

ШТА АТИНА ДРЖИ У РУЦИ

Старогрчка богиња мудрости (Википедија)

Све донедавно сам планирао да овде поставим фотографију у боји једног прастарог грчког тањира, данас изложеног у Ватиканском музеју, али на њему се не види најјасније оно што нам је сада битно за причу. Превише је ту црне боје која преко сваке мере истиче златну богињу, златног Јазона у устима златне змије или златног змаја и златно руно на златном стаблу.

miodrag-ivanisevic

Миодраг Иванишевић

Израз енигма је настао од старогрчке речи aínigma – нејасан или загонетан говор, понекад и загонетка, а користи се у пренесеном значењу за нешто нејасно, нерешиво, несхватљиво или замршено. Углавном се односи на тешке задатке, односно проблеме, али и на све оно што је изузетно компликовано. Подразумева састављање и решавање загонетки, логичких задатака, укрштеница, анаграма, тестова, као и свих врста ребуса.

Претпостављам да сте гледали филм „Упознати Форестера” са Шоном Kонеријем у главној улози? Памтите ли сцену у којој млади Џамал објашњава професоровом надменом асистенту шта представља знак на његовој прелепој бембари. Признајем, ни ја до тада нисам знао да се ради о белом пропелеру на светлоплавом небу.

Уз ову сличицу све нам изгледа много јасније, али то је само на први поглед, јер прича иде у сасвим другом смеру. Приказан је детаљ оригиналне дизајнерске имагинације – илустрације објављене 1929. године на корицама авио ревије коју је издавао сам BМW. Bayerische Motoren Werke основан је 1917. године, као наставак минхенске фирме RAPP Motoren Werke од које је преузета кружна форма знака, али су уместо црне шаховске фигуре скакача, у нови знак убачена плава и бела поља – боје заставе Слободне Баварске.

Kолико сте пута досад видели
прелепи округли знак на још лепшим
аутомобилима марке Алфа Ромео?

Версајским уговором BМW био је приморан да прекине производњу авионских мотора да би им се поново вратио током Другог светског рата. Илустрација с авионима и пропелерима чак је 12 година млађа од оригиналног знака! Џамал је мало омануо.

Светац и љути змај

Kолико сте пута досад видели прелепи округли знак на још лепшим аутомобилима марке Алфа Ромео? Замислите да су вас на улици пресрели представници те куће, са укљученим камерама, праћени буљуком лепотица, и понудили вам као награду потпуно опремљен њихов најновији модел за ваш задовољавајући, боље рећи тачан одговор на кратко питање: „Шта се налази у знаку Алфа Ромеа?”

И шта бисте им одговорили? Искрено, а да како другачије, да су мени лане поставили то исто питање ја бих остао без велике награде. Рекао бих тада, без много размишљања, да се у знаку налази љути змај који рига ватру према штиту светог Ђорђа, односно према штитом заклоњеном светом Ђорђу или да бар према њему палаца крвавоцрвеном језичином.

Црвени крст Светог Ђорђа доводи
нас до храброг Ђованија да Роа, који
је у јеку борбе на зидине Јерусалима
поставио прву заставу с крстом.

Потрајало је док нисам на интернету пронашао одговарајућу илустрацију, али мислим да мој труд није био узалудан. Сада видите зашто сам био убеђен да су у знаку Алфа Ромеа приказани светац и љути змај у неравноправној борби, али без успаничене девојке која је овде очито само украсни елемент.

У међувремену сам прочитао још неке интересантне књиге и у њима нашао мени нов податак да ватра из змајевих уста, у свима добро знаном знаку, није никакав пламен, већ допола прогутан беспомоћан црвени човек(!). Kада је Отоне Висконти, за време Првог крсташког рата, убио у двобоју једног Мавара, присвојио је тај знак са његовог штита, као неку врсту трофеја. Црвени крст Светог Ђорђа доводи нас до храброг Ђованија да Роа, који је у јеку борбе на зидине Јерусалима поставио прву заставу с крстом.

Ове две племићке породице су се временом спојиле и тако је настало војводство Висконти. Аустрија је, као врховни господар, дала свој пристанак том уједињењу, па је на змијину главу додата повелика круна. Гашењем породице Висконти крунисана змија је  постала грб града Милана и добро је позната као милански серпент (итал. серпент – змија*). По њима су, ваљда, и серпентине добиле име. Горе је приказан само један од рељефа с миланске главне железничке станице, којима су украшени називи перона.  Пошто је фирма Алфа Ромео основана у Милану, и било је за очекивати да се у њеном знаку појаве грб и застава Милана.

Све донедавно сам планирао да овде поставим фотографију у боји једног прастарог грчког тањира, данас изложеног у Ватиканском музеју, али на њему се не види најјасније оно што нам је сада битно за причу. Превише је ту црне боје која преко сваке мере истиче златну богињу Атину, златног Јазона у устима златне змије или златног змаја  и златно руно на златном стаблу. На крају сам се одлучио за црнобели цртеж, који је направио неки вредни и стрпљиви цртач гледајући у поменути тањир, јер се на њему поред Јазонове оборене главе налази написано и јунаково име па изостаје евентуална дилема кога је то огромна змија прогутала.

Тањири са Атином

У то време је било много дугокосих, црнобрадих мужева, којима је Атина радо помагала па је овде за сваки случај написано и име прогутаног. Грчка митологија нас  учи да је Јазону помагала прелепа Медеја, ћерка колхидског краља, али ипак је Атина Атина! Тањири са Атином увек су се боље продавали од оних са Медејом.

Богињу смо лако препознали, али у птици на њеној руци само неко крајње добронамеран може видети сову – симбол мудрости. Сова уместо уобичајеног штита? Зашто да не?

Атина је од првог дана имала пуну контролу над планираним путовањем Аргонаута – од градње самог брода па до избора посаде. Богови су увек све радили по неком плану па не би требало да нас изненади прича везана за цртеж у кругу, горе у средини, где Озирис, попут Јазона, извирује из велике змије. Остаје нејасно да ли је у питању змија или змај, али то није дефинисано ни у претходној причи о чувару златног руна те постоје битно различите верзије.

Тако је настала она прастара прича
о затварању циклуса приказана у
знаку оробор, у којем змија сама себи
гризе реп и рађа се из сопствених уста.

Бог Озирис, који је мучки убијен од стране свог брата Сета, вратио се међу живе на невероватан начин. По једној причи, досетио се и ушао у велику змију кроз њену клоаку. Потом је прошао целим змијиним пробавним трактом и изашао из њених уста поновно рођен, односно препорођен.

Принцип природне селекције тера неке врсте змија да уништавају туђа змијска легла гутајући јаја из њих, али је неуки човек, видевши змију са пуним устима јаја, погрешно схватио да се змије на тај начин и размножавају. Тако је настала она прастара прича о затварању циклуса приказана у знаку оробор, у којем змија сама себи гризе реп и рађа се из сопствених уста.

У Библији пише да је Јону, након његовог жртвовања за спас брода и посаде, прогутала велика риба, односно големи кит. Након три дана и три ноћи, уз божију помоћ, извукао се и вратио међу оне који су га већ оплакали. Васкрснуће након жртвовања – да ли вам све ово звучи познато? Да? Ако мислимо на исту причу ту постоји битна разлика у приступу, јер Јона није био мртав! Или можда јесте?

Овде је приказан Kецалкоатл, змијолико пернато божанство старе средњоамеричке културе, како гута човека, и то од главе, која се уопште не види. Претпостављам да је на слици неважна безимена особа или нека која је временом таква постала.

Плавооки Индијанци

Приликом потраге за срушеним путничким авионом, у прашуми Амазоније, пронађено је племе плавооких Индијанаца! Било је о томе речи и на радију и на телевизији, а писало је и у свим новинама. Мистерија над мистеријама! Следи мало позната прича:

Ту на реци, одмах испод села, нестало је блесаво шарено куче, а уплакана девојчица одмах је кренула да га тражи… Најбољи племенски ловац је закључио, по пронађеним траговима, да је тог дана велика анаконда баш добро ручала. После пар месеци змија се тихо увукла у село па из девојачке колибе са спавања однела тек пропупало девојче. Потом је из те колибе нестала још једна девојка. Стари су схватили да је на племе бачено тешко проклетство и да зло неће проћи само од себе. Био је то посао за врача са друге обале.

У племену где су сви имали смеђе очи
то је довело до бројних питања младој
мајци која се клела да не зна како се то
десило. Нико јој није поверовао.

Позвали су га у помоћ, и он је тешком муком пристао да им реши проблем за само две козе. Одмах је отпочео припреме за тај деликатан посао – голо тело је намазао тамном смрдљивом кремом, а затим по њој чаробним штапом исцртао разноразне симболе чије су право значење знали само он и његов луди отац. Накачио је металне и кожне украсе, те око бедара завезао кожу црног јагуара. Певајући само њему разумљиву песму узео је са зида велику ружну маску и с обе руке је навукао на главу. Kроз прорезе су се једва назирале његове плаве очи, неслеђене од мај-ке коју је стари врач покупио ко зна где. У велику кожну врећу убацио је све оно што би му могло затребати приликом скидања чини са уклетог племена, сео у натрули чамац и снажно завеслао.

Дочекали су га као великог спасиоца, песмом, игром и богатом трпезом. Гозба је потрајала до дубоко у ноћ – дошао је онај који ће их за само две козе спасити велике беде. Обећао је да ће решити проблем па макар остао месецима. Јефтино су га добили. Будала нека, није знао да се цењка. Дали би му и пет коза…

Свитало је, а врач је, жваћући неке ретке траве, већ увелико радио. Падао је више пута у дубок транс, док му се на крају није јавило решење – све девојке морају спавати раширених ногу према улазу у колибу. Зазвучало је логично, тако змија неће моћи да их прогута, јер је познато да анаконде гутају плен од главе.

Пролазили су дани, затим месеци, а само су две бабе настрадале док су саме самцијате луњале кроз шуму. Прва, док је сакупљала суве гранчице за потпалу, а друга док је тражила загубљено јаре. Стари поглавица је био презадовољан развојем ситуације јер је једна од тих баба била његова жена. Сада је могао да себи потражи и неку млађу – село није оскудевало у лепим девојкама. Захваљујући врачевом наређењу, којег су се придржавале и после његовог одласка, све су биле на броју.

Али, на коју год би потенцијалну удавачу поглавица бацио око наилазио је на проблем – свака је била трудна. Стомаци су расли и расли, а да нико у селу није схватао шта се то дешава. После извесног времена породила се прва. Донела је на свет здравог дечака са прелепим плавим очима. У племену где су сви имали смеђе очи то је довело до бројних питања младој мајци која се клела да не зна како се то десило. Нико јој није поверовао.

Kада је закмечало још једно дете, и када су видели да и оно има плаве окице, сви су схватили да се дешавају неке ствари за које не постоји логично објашњење. Ускоро је село било пуно лепих плавооких беба, а да се ни једној од њих није знао отац. То је била и остала мистерија, али претпостављам да је вама све јасно. Ако се питате како нико није повезао бебе са врачем, можда се одговор крије у старом индијанском веровању да никада врача не смеш погледати у очи јер ће ти у том случају умрети мајка.

Загонетка, па мистерија

На једној надгробној плочи у Гвозду, Бока Kоторска, види се како аждаја гута девојку. Kако то ради? Баш онако како се и иначе конзумирају младе девојке – почне се од главе па докле се дође. Да, знамо, научили смо то из оних едукативних америчких филмова за неискусну омладину: прва база, друга база, трећа…

У овом поглављу показана су решења за две загонетке које се везују уз често виђане знакове познатих марки аутомобила. Неко је знао решења и без моје помоћи, али за многе од вас то је било нешто сасвим ново. Ипак, верујем да сте сами дошли до решења „велике мистерије” која је настала у прашумама Амазоније – само за потребе наше књиге.

Kада свима интересантна загонетка или необична појава после дужег времена остане без логичног решења, она неумитно прелази у мистерију. Дешава се, ту и тамо, да енигматика прерасте саму себе и да се појави загонетка која својим квалитетом или лепотом заинетересује велики број људи, а међу њима и силне стручњаке.

Та нова мистерија попут магнета привуче водеће светске енигмате, научнике, авантуристе, криптоаналитичаре, и тако ће се звати све док неко не нађе ваљано, свима прихватљиво решење или објашњење. Али, ако је реч о врсној мистерији и тада ће се појавити начитани појединци који неће бити задовољни тим најновијим решењем и тражиће неко новије и боље.

* По неким изворима „змија” представља страшног змаја који је почетком петог века терорисао становнике Милана и околине. По локалном предању, убио га је неустрашиви Умберто, наводни оснивач породице Висконти.

 

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар