Najmnogoljudnija je ponovo bacila rukavicu u lice najmoćnijoj zemlji: do kraja godine obznaniće preteču (prototip) novog najsnažnijeg superkompjutera na svetu, „mlečni put-3”, više od deset puta bržeg od ma kojeg postojećeg!
Kina i Amerika su se obrele u romanu „Alisa iza ogledala”, a da ih Luis Kerol nijednom nije pomenuo. Dve najmoćnije zemlje shvatile su opomenu Crvene kraljice: „Vidiš, ovde je potrebno da trčiš kolikogod možeš da bi ostala na istom mestu. Ukoliko želiš stići negde drugde, moraš trčati, bar, dvostruko brže od toga!”
Biće to prvi prelazak nove
„digitalne granice” od
milijardu milijardi (1018)!
Najmnogoljudnija je ponovo bacila rukavicu u lice najmoćnijoj zemlji: do kraja godine obznaniće preteču novog najsnažnijeg superkompjutera na svetu, brzog u proračunavanju kao ljudski mozak, i učvrstiće svoje prvo mesto na kojem je od 2010! „Mlečni put-3” (Tianhe-3) biće više od deset puta brži od ma kojeg postojećeg.
Nova „krckalica brojeva”, kako su ih iz milošte prozvali, izvodiće kvintilion izračunavanja u sekundi! Biće to prvi prelazak nove „digitalne granice” od milijardu milijardi (1.000.000.000.000.000.000 ili 1018).
Kina je 2010. godine s
„mlečnim putem-1” prvi
put pretekla ostale.
U carstvu „elektronskih grdosija” (najbrži računari su ujedno i najveći), dakle, besomučno nadmetanje se nastavlja. Kako će na izazov odgovoriti Amerika, postojbina „digitalni računaljki”, decenijama neprikosnovena na čuvenoj „Listi 500 najbržih”?
Kineski čipovi
Superkompjuteri su, inače, smešteni u desetinama velikih kućišta ili ormara koji zauzimaju ogromne prostorije. Najviše su se koristili (i koriste) u složenim naučnim traganjima (vremenska prognoza, klimatska proučavanja, oponašanje molekula, fizička dočaravanja, smišljanje i razbijanje tajnih lozinki), iako ih u velikom broju upošljavaju i na vojnim zadacima.
Ne tako davno uključeni i u filmsku industriju, pa su u čuvenom filmu „Gospodar prstenova” pomoću jednog IBM-ovog osmišljavani pojedini likovi.
Snaga superkompjutera meri se, obično, zbirom operacija s pokretnim zarezom (Floating-point) ili flopsima. Kina je 2010. mašinom „mlečni put-1”, s 2,5 petaflopsa (petaflops je kvadrilion flopsa ili 1015 flopsa) prvi put pretekla ostale takmace.
Sedam godina on je ispao iz prvih deset, a u sam vrh je „sunčev put” sa 93 petaflopsa (što je 35 puta moćnije od maločas pomenutog), a može 124 petaflopsa. Zanimljivo je da su mu ugrađeni samo procesori (čipovi) domaće izrade, što je prvi slučaj izostavljanja američke tehnologije u proizvodnji kineskih superkompjutera. Na drugom mestu je „mlečni put-2” (34 petaflopsa), jedno vreme najbrži na svetu.
Treći, četvrti i peti su američki, šesti i sedmi japanski, osmi švajcarski, a deveti i deseti, opet, američki. Sa oznakom Kina i SAD je više od dve trećine „digitalni računaljki” među 500, jer svaka ima po 171. Japan je treći sa 28.
Na drugom mestu: „mlečni put-2” (Vikipedija)
Sada dolazimo do najavljenog prvenca sa hiljadu petaflofsa (jedan egzaflops), nazvanog „mlečni put-3”, prvog čija se snaga obrade podataka ispoređuje s ljudskim mozgom! Očekuje se da se koristi od 2020. godine, prevazilazeći imenjaka s rednim brojem jedan, čak, 200 puta.
Sledeća „poslednja granica”
biće hiljadu puta brži
superkompjuteri (1021).
Pozivajući se na Nacionalnu stratešku računarsku inicijativu, SAD se nadaju da će se godinu dana docnije pridružiti Kini.
Borba titana
Verovali ili ne, od superkompjutera „krej-1” iz 1976. godine do „mlečnog puta-3” 2020. godine brzina izračunavanja povećaće se oko 16 milijardi puta. Nijedno drugo čovekovo tehnološko dostignuće nije tako krupnim koracima odmicalo.
Izraz „super računanje” prvi put je pomenut 1920. u listu „Njujork vorld”, a ticao se velikih tabulatora, izrađenih u IMB-u po narudžbini za Kolumbija univerzitet. Istinska superkompjuterska trka ili „borba titana” započela je tek sedamdesetih prošlog veka kada je Simor Krej obelodanio „krej-1”.
Sledeća „poslednja granica” biće hiljadu puta brži superkompjuteri (najmanje jedan zetaflops ili 1021). Ni to nije kraj. Na izmaku poslednje godine 20. stoleća 30 vrhunskih umova, okupljenih u Novom Meksiku, iskazalo je smelo predviđanje: eksponecijalni rast brzine izračunavanja ubrzaće se više nego ikad!
Pa, dokle? Do granica fizičkih zakona koji vladaju u kosmosu.
