СРИЦАЊЕ ИСТОРИЈЕ

СВЕЧАНА ХАЉИНА КНЕЗА ЛАЗАРА

Облик тунике (Музеј СПЦ)

Облик тунике (Музеј СПЦ)

Свила је украшена симетрично распоређеним фантастичним животињама, лавовима у бесном ставу, са отвореним чељустима и подигнутим шапама.

Кнез Лазар је у битку на Косову пољу, која се одиграла 1389. године, кренуо као војсковођа у оклопу. Када је погинуо, тело му је ослобођено оклопа и сахрањено у близини места битке.

По тадашњој црквеној пракси, земни остаци нису дирани у наредне три године како би се завршио биохемијски процес у земљи. Након тога могло се приступити ексхумацији и преношењу покојника на жељено место. У овом случају, то је био манастир Раваница, који је кнез Лазар подигао са намером да ту буде његов маузолеј. Када je отворено место на коме је кнез сахрањен, нађено је цело тело – нетрулежно.

Има облик тунике и са оштећењима је дуга отприлике један метар и 36 сантиметара.

Отада је кренуо култ кнеза Лазара као светог и он је од патријарха српског Данила III био канонизован. Када је царска поворка стигла натраг у Крушевац, мошти светога кнеза обучене су у свечану хаљину.

Свечана хаљина кнеза Лазара има облик тунике и са оштећењима је дуга отприлике један метар и 36 сантиметара. То је доња хаљина са рукавима, а закопчава се дугмадима напред, од грла до стопала. Око врата и по рубу хаљине где се закопчава, иде бордура од сребрне жице, која се појављује и на рукавима. Хаљина је од свиле црвенкасте боје, која је временом избледела. Свила је украшена симетрично распоређеним фантастичним животињама, лавовима у бесном ставу, са отвореним чељустима и подигнутим шапама.

Мошти кнеза Лазара смештене су у ћивот
који је постављен испред иконостаса
Спасовске цркве у Раваници.

Реп им је подавијен између ногу и извија се поред бокова изнад леђа. Свила је даље украшена вегетабилним формама и симетрично распоређеним чапљама, које стоје на скорпионима. Дугмад хаљине су од белог конца, а на њима је метална плочица као медаљон; на њој је насликан шлем са два волујска рога као челенком. Шлем са волујским роговима био је грб кнеза Лазара, који се јавља и на печату деспота Стефана. Рупице за дугмад опшивене су плавим свиленим концем.
Мошти кнеза Лазара смештене су у ћивот који је постављен испред иконостаса Спасовске цркве у Раваници. Ту ће оне обитавати све до 1690. године, када их раванички монаси узимају и крећу у пратњи патријарха Арсенија III Чарнојевића, све до Сентандреје. Ту је подигнута и Саборна црква, где служи патријарх, и у којој су мошти поново истакнуте испред иконостаса.

Kада је на Фрушкoj гори обновљен манастир Врдник, по благослову патријарха Софронија Подгоричанина, раванички монаси прешли су у тај манастир, који је по њима, и моштима светог кнеза, назван Нова Равница.

У Врдничком манастиру мошти су боравиле све до 1941. и почетка Другог светског рата. Залагањем ондашњег управника Музеја Српске православне цркве Радослава М. Грујића, мошти су уз помоћ немачког барона Фон Рајсвица, министра за културу немачког Рајха у Београду, са те територије ‒ која је припала Независној Држави Хрватској ‒  пренете у Саборну цркву у Београду.

По завршетку Другог светског рата, музејска комисија, уз благослов Синода Српске православне цркве, због велике оштећености, уклонила је оригиналну хаљину са кнежевих моштију, а мошти су добиле нову одору. Потом је на хаљини извршена рестаурација и конзервација и научно истраживање, да би била изложена у сталној поставци Музеја Српске православне цркве.

(Биљана Цинцар Костић)

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар