КОСМИЧКО ТКАЊЕ

СВЕТЛОСТ БИЛА БРЖА?

Планков сателит (НАСА)

Планков сателит (НАСА)

У новој студији физичара из Периметер института (Канада) наводи се да у раном космосу брзина није била као што је сада. У ствари, када је космос био још у повоју, можда је надмашивала гравитацију, што је супротно општој теорији релативности Алберта Ајнштајна.

Ако су нечему сагласни људи и сви интелигентни ванземаљци ма где живели, то је – брзина светлости у вакууму је непроменљива у току постојања космоса. Да ли баш тако?

У новој студији физичара из Периметер института (Канада) наводи се да у раном космосу брзина светлости није била као што је сада. У ствари, када је космос био још у повоју, можда је надмашивала гравитацију, што је супротно општој теорији релативности Алберта Ајнштајна.

Општеприхваћено тумачење
казује да се за невероватно
кратко време изненада проширио
– у трилионитом делићу
трилионитог делића секунде!

Да би се схватила ова претпоставка која тек треба да буде проверена, потребно је вратити се у прошлост, отприлике, 13,8 милијарди година уназад, када је наш космос настао у „Великом праску”. Општеприхваћено тумачење казује да се за невероватно кратко време изненада проширио – у трилионитом делићу трилионитог делића секунде! И то се назива доба „космичког надувавања”.

У том невероватном сићушном раздобљу простор-време се несомучно: од пречника мањег од протона до ткања које се распростирало више светлосних година. И овде научници упадају у клопку: нема никаквог доказа да ово беспојамно ширење догодило, а могуће откриће првобитних гравитационих таласа – слављено као „пиштољ који се дими” космичке инфлације – касније је оповргнуто.

Како су фотони, носиоци топлоте, имали довољно времена да стигну у све ћошкове космоса?

Ако су се фотони кретали
брже од гравитације непосредно
после „Великог праска”, стигли
су довољно и брже упоставили
температурну равнотежу.

У првих неколико секунди постојања подручја простор-времена, која сада раздвајају милијарде светлосних година, били у додиру дозвољавајући температурно уједначавање. И то је праћено бесомучним ширењем у току којег ће уједначеност проширила космосом.

С друге стране, ако су се брзина светлости и гравитација у веома раном космосу разликовале, како нова студија наводи, могла би се распетљати узнемирујућа загонетка без позивања на теорију инфлације. Ако су се фотони кретали брже од гравитације непосредно после „Великог праска”, то им је омогућило да стигну довољно далеко да брже упоставе температурну равнотежу. Исто тако, могуће је да је тада гравитација путовала спорије него што то сада чини.

Уколико су се брзина светлости и гравитација једном разликовале, то би оставило препознатљиве потписе у космичкој микроталасној позадину, зрачењу преосталом од „Великог праска”. Истраживачи кажу да би вредност спектралног индекса, који описује почетно мрешкање у густини космоса, требало да буде 0,96478, ако је њихова претпоставка тачна.

Најбоља процена коју имамо – обрачуната на основу осматрања Планковог сателита – износи 0,968, што је веома близу претходно саопштеној. У сваком случају, неопходна су додатна мерења да се види да ли се спектрални индекс подудара с најновијом претпоставком.

О аутору

Станко Стојиљковић

1 коментар

  • Заиста нема више смисла а ни логике да се даље наставља са атеизмом, односно дебилизмом као што је било у часописима Галаксија која је промовисала дарвинизам и на убитачан начин убијала другачије мишљење која потпуно одудара од стандардног модела космоса. То је зато што човеков плитки ум не може да схвати појам бесконачности и да нема почетка пре почетка и краја после краја, и чак да се докаже да је човек настао од неког чупавог примата то опет значи да постоји неки програм који то дозвољава и који има аутора односно творца. Није тачно да паук плете мрежу и пчела прави мед инстиктивним путем, већ се то дешава преко информација која долазе до сваког живог бића и сваке честице. Информације имају свој извор и одређену дестинацију. Мора доћи до радикалне промене свести или ћемо пропасти, односно сами себе уништити. Треба заувек престати са сликама које приказују такозвани еволутивни човеков пут, који се увек појављију у медијима као и у школама које заправо постају дебилане за будуће дебиле која ће обожавати новац, власт и све друге изопачености. У суштини земљани се баве споредним и бесмисленим расправама о небитним стварима и томе нема краја до неког судњег дана. Пишите о битним стварима, о било чему, само не о еволуцији и настанку космоса јер то није више за 21 век и није за људе која мисле својом главом или бар покушавају да то ураде у овом суморном и изопаченом свету у коме постоји 85% популације која би се пре убила него да мисли својом главом. Почетак мишљења који одудара од лажне стварности је болни крик у тами. У совјетској Русији за време Стаљина слободоумни људи (нису слагали са режимом) су проглашавани за луде и добијали дијагнозу: патња од непромењивости-случај лагане шизофреније. Ето ко би рекао да се књига Џорџа Орвела (Животињска фарма) односила на безвредни и декадетнтни запад а не раније како се погрешно мислило на комунистичку Русију.

Оставите коментар