EKOSOFIJA

SVETO LEKOVITO DRVO

Ispred Saborne crkve u Beogradu (Vikipedija)

Ispred Saborne crkve u Beogradu (Vikipedija)

Stari zapisi kažu da je krst Jovana Krstitelja, s kojim je krstio pokajnike u reci Jordan, bio od svete tise. Da li je ovo samo legenda? Pa, i Časni krst na kome je pre 2.000 godina razapet Isus Hrist bio je delom napravljen od ovog drveta. A u Americi od tisovine prave lek za leukemiju. 

Da li tisa donosi sreću? Zašto je od davnina na ceni? Stari pagani verovali su da je to mitsko drvo; da ima isceliteljsku moć; da čuva kuću od bolesti, demona i veštica; da večno živi i stalno se obnavlja.

Komad tise, ako ga bacite, izdržaće sve atmosferske (ne)prilike: vrelinu sunca, udare kiše, težinu snega… I posle 13 godina, ostaće – isto!

Za naučnike je bilo pravo čudo kako
je tisa od 70 godina mogla da opstane
u jednom starom rudniku i da samo
nekoliko milimetara potamni.

Prirodni svet je svet beskrajnih raznolikosti i složenosti, višedimenzionalni svet. Ljudi koji su se „stapali” s prirodom, odgonetali su velike tajne. Isak Njutn je u trenucima opuštanja, ležeći ispod jabuke u svom voćnjaku, došao da razumevanja zakona gravitacije, a Nikola Tesla je u budimpeštanskom parku, u trenucima čarobnog zalaska sunca i recitovanja Geteovog „Fausta”, otkrio obrtno magnetno polje (indukacioni motor).

Postoji u Engleskoj drvo tise za koje kažu da ima više od 4.000 godina. Pod njom se parovi venčavaju da bi im brak bio dug i zdrav.

Tisa je čudesna. Neobična. Dugovečna kao maslina. Tek posle sto godina počinje da pleni lepotom.

Drvo je čvrsto, elastično, žilavo, postojano na vlagu i gotovo nikako ne bubri. Gusta krošnja je, najčešće, nepravilnog oblika, ali ima i stabolikih odlika. Iglice su joj s gornje strane tamnozelene, a sa donje imaju dve svetle pruge. Najčešće raste pored borova i bukvi. Postoji ženska i muška tisa. Ženska ima crvene bobice i treba da prođe sto godina da se one pojave.

Kora joj je crvenkastožuta, raste do 25 metara i sve je na njoj, osim bobica, otrovno. I drvo, i iglice. Zato tisu ništa ne jede. Ni gusenice, ni crvi, ni biljne vaši. Bubice je, jednostavo, ne grickaju. Ispod nje, čak, i trava ne raste.

S bobicama, koje su jestive, treba biti obazriv. Sme da se jede samo mesnati deo ploda, košpica je otrovna! Domaćice od bobica prave džem. „Srećno drvo” ne iziskuje stalno negovanje, đubrenje, okopavanje, čak ni sađenje. U zemlju semenje posade ptice.

Za naučnike je bilo pravo čudo kako je tisa od 70 godina mogla da opstane u jednom starom rudniku i da samo nekoliko milimetara potamni. Takav mehanizan odbrane nema nijedno drvo.

Stari zapisi kažu da je krst Jovana Krstitelja, sakojim je krstio pokajnike u reci Jordan, bio od svete tise. Da li je ovo samo legenda? Pa, i Časni krst na kome je pre 2.000 godina razapet Isus Hrist, bio je delom napravljen od tisovine.

Jovo Petijević- ples u vodi (politika)

Poslednjih godina ispituju se lekovita svojstva tise, najdalje su u tome otišli Amerikanci. U jednom institutu od stabla pokušavaju da naprave lek protiv leukemije. Postoji verovanje da je on već napravljen i da će spasiti mnoge ljude…

Ljiljana Petrović

Udahnjuje dušu

Vajara Jova Petijevića zapalo je da bude produžena ruka prirode. Umesto da se bavi pedagoškim radom za koji se školovao, bacio se na služene duhovne aktivnosti: kao vajar oblikuje drvo, kamen i srodne materijale. Udahnjuje im dušu. Daje im – drugi život.

Ima bogatu kolekciju od 2.000 skulptura. Izvajao je dela od tisinog drveta i dao im imena: „Ples u vodi”, „Vežbačica”, „Moj svet”, „Udarac”, „Moć”, „Kralj” i „Skok u vodu”. 

Radio je sa svakojakim drvetom, sa orahom, maslinom, javorom, bagremom, hrastom, kruškom, brestom… ali nijedno, kaže, nema čvrstinu tise.

Jovo Petijević: Ples u vodi (Politika)

„To je čudesno drvo”, veli Jovo Petijević. „Doživljavam ga kao živo biće. Ima neke izuzetno elastične niti, i samo dobrom posmatraču dozvoli da ih vidi. Grane su joj velike i obećavaju mnogo, pa ne možete da uradite lošu skulpturu. Već pri prvom dodiru, osetite kako se opire, brani, ispušta otrove… S tisom mora brzo da se radi.” 

Dok je pravio komad sa sedam plivačica, koje pokazuju umeće ritmičkog plivanja, izveo je mali ogled: „Imao sam sirov komad tise”, priča uzbuđeno. „Uzeo sam burgiju da je s donje strane izbušim i ispustim vodu da ne bi pucala. Čudo jedno! Probao sam sve moguće, pa i one koje buše metal, ali nisam mogao da je probušim. Ali to nije sve. Doneli su mi komad tise sa zakucanim ekserom. Znate li šta mu je uradila? Pojela ga je! Za godinu-dve ekser se istopio, pretvorio u lila boju.”

Tisa je blagotvorno drvo, čoveka opušta, smiruje…

„Kao da vam daje deo svoje energije”, objašnjava kršni Hercegovac iz Trebinja. „Osećate se lepo, ispunjeno. Prosto te odmara. Kao da zna da je voliš. Za nju valja imati i vremena i strpljenja. Mora da odleži godinu dana da bi dobila finoću. I kada otkrijete svu lepotu bezvremena, sve tonove i boje kojima zrači, ona se i dalje štiti.”

On smatra da bi svaka škola trebalo da ima komad ovog drveta, naročito u učionicama i fiskulturnim salama. I da se prati kako utiče na zdravlje deca.

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar