МЕЂУ ИЗМЕЂУ

ТАЈНА ВИКИНГА У КЉОВАМА

Тихоокеански морж (Википедија)

Трагови о мистерији напредовања и нестанка викиншких колонија на Гренланду пронађени су у костима средњовековних моржева које се чувају у десетинама европских музеја.

Током скоро 500 година нордијски потомци Ерика Црвеног, првог Европљанина који је стигао у Северну Америку, градили су цркве и куће и проширивали своје насеобине на леденим ободима европске цивилизације. На Гренланду су имали камене цркве са бронзаним звонима и обојеним стаклом, као и сопственог бискупа. Њихове колоније су у једном тренутку биле дом за више од 2.000 људи. А онда су нестали.

„Зашто су процветали и зашто су нестали? И да ли је њихов највећи успех такође садржао и семе њиховог пада?”, упитао је њујоршки антрополог Томас Мекгаверн. Научници који су у музејима широм западне Европе сакупили ретке делове лобања средњовековних моржева у објављеној студији су навели да је судбина колонија извесно била везана за тражњу за кљовама моржа међу богатим Европљанима.

Потомци Ерика Црвеног напредовали су
захваљујући уносној трговини кљовама
моржева, које су продаване европској елити
и коришћене у луксузним предметима,
попут распећа, дршкама ножева,
скупоценим коцкицама и фигурама за шах.

Студија објављена у часопису Proceedings of the Royal Society B показала је да је током врхунца нордијских насеобина, између 1120. и 1400. године, најмање 80 одсто узорака моржева стизало право с Гренланда. „Могуће је да су готово све кљове моржа у западној Европи током касног средњег века стигле са Гренланда. Резултати причају јасну причу”, рекао је Бастијан Стар, норвешки научник и један од аутора студије. Пре десетак година су многи историчари веровали да је главни разлог ширења и нестанка нордијских насеобина на Гренланду била промена климе у средњовековној Европи.

Искрцавње у Америци (Википедија)

Међутим, докази попут костију моржа на археолошким налазиштима на Гренланду и историјски документи, међу којима су црквени записи о десецима плаћеним у кљовама моржа, наговештавају други могући фактор – да су потомци Викинга напредовали захваљујући уносној трговини кљовама моржева, које су продаване европској елити и коришћене у луксузним предметима, попут распећа, дршкама ножева, скупоценим коцкицама и фигурама за шах.

Ипак, нису добили дозволу да на драгоценим скулптурама спроведу генетске анализе. „Ово је прво истраживање које је недвосмислено показало да је извоз моржева са Гренланда практично имао монопол у Европи”, рекао је историчар Пол Холм. Антрополог Мекгаверн је рекао да истраживање „мења причу која се годинама причала”.

Ако су кљове моржева биле извор средњовековног богатства Гренланда, експерти сада верују да је пропаст тржишта слоноваче допринела пропасти насеобина. Нордијске насеобине на Гренланду су нестале у 15. веку, недуго пошто је континенталну Европу тешко погодила куга и почетак мини леденог доба, периода хладније климе, што је довело до драстичног пада тражње за кљовама. Холм каже да је, после „узбуђења везаног за доношење новог и егзотичног производа” на европско тржиште, „пад примамљивости производа заробило друштво у опадање”.

(Извор Б92)

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар