МЕЂУ ИЗМЕЂУ

ТАМЈАН СМЕТА ТРУДНИЦАМА

Штетна испарења (Википедија)

Тако је једном студијом утврђено да излагање оваквим испарењима повећава ризик од појаве хипертензије код будућих мајки.

Шест година након што је тим на челу са епидемиологом Ксиу Киу започео пројекат Born in Guangzhou Cohort Study појавили су се први резултати овог истраживања током којег су прикупљени биолошки, друштвени и еколошки подаци о бебама и њиховим мајкама.Док неки од ових резултата имају веома важне импликације по јавно здравље грађана Кине, други представљају повод за нова истраживања. Тако ће се једно од њих фокусирати на микробиоме новорођенчади.

До сада су прикупљени подаци о 33.000 беба и њихових мајки а истраживачи се надају да ће тај број достићи 50.000 у наредне две године. Ове године истраживачи су у пројекат укључили и 5.000 бака са мајчине стране што пружа комплетан увид у три генерације унутар једне породице.

Истраживачи покушавају да објасне како се
микробиом беба рођених вагиналним путем
разликује од микробиома новорођенчади која
је на свет дошла царским резом.

Један од првих резултата има везе са чињеницом да је паљење тамјана обичај који поштује велики број становника јужне Кине, па самим тим и велики број становника Гуангџоа, где се истраживање врши. Тако је једном студијом утврђено да излагање оваквим испарењима повећава ризик од појаве хипертензије код будућих мајки.


Кинеско новорођенче (Википедија)

Друга студија утврдила је да су чак у 40 одсто испитаних случајева лекари преписивали прогестерон трудницама у раној трудноћи. Истраживачи су утврдили да употреба овог лека пре четрнаесте недеље гестације није смањила могућност превременог порођаја,већ је повећала ризик од обавезног царског реза и развитка постпорођајне депресије.

Осим тога, истраживачи са Пекиншког института за геномику, једног од највећих института који се бави секвенцирањем генома у Кини, покушавају да објасне како се микробиом беба рођених вагиналним путем разликује од микробиома новорођенчади која је на свет дошла царским резом.

Другим важним истраживањима бавиће се Синг Синг Веј, педијатар из Дечје болнице Синсинати у Охају. Она ће проучавати податке добијене од бака беба како би установила зашто ћелије које бебе добијају од мајки могу да живе неодређени временски период у телима њихових потомака. Истраживања спровођена на мишевима су показала да те ћелије играју одбрамбену улогу када је наследница трудна, а Веј ће испитати да ли је то случај и код људи.

Овим питањима се не бави само кинески тим. Норвешка, Данска, Сједињене Америчке Државе и Велика Британија су покушале нешто слично али су се пројекти завршавали неуспешно услед проблема попут регрутације учесника, превеликих трошкова ии немогућности да спроведу истраживања о повезаности микробиома и болести.

Кинески тим је успешно избегао неке од ових проблема. Тако у њиховим истраживањима учествују искључиво бебе рођене у Женском и дечјем медицинском центру Гуангџоу и то само из оних породица које планирају да живе у овом граду дужи временски период, а тим поседује чак 1,6 милиона биолошких узорака. Обимна истраживања такође бележе и навике у исхрани учесника, њихово ментално здравље и друге факторе који говоре о њиховом стилу живота.

(Ивана Николић, ЦПН)

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар