МЕЂУ ИЗМЕЂУ

ТАНГО „ЦРНИХ РУПА”

Круже једна око друге (Илустрација Џош Валензуела)

Круже једна око друге (Илустрација Џош Валензуела)

Када бисте их објединили, премашиле би око 15 милијарди пута масу нашег Сунца, а једна око друге начине круг за отприлике 24.000 година.

Шта се догоди с „црним рупама” када се једна другој приближе. Ништа нарочито, започну својеврсни „космички танго”. Управо су астрономи први пут опазили  две супермасивне које обигравају једна око друге, стотинама милиона светлосних година далеко од Земље.

Поменуто откриће плод је истраживања на Унниверзитету Нови Мексико (САД), које је потрајало дуже од две деценије, а изискивало је невероватно прецизна мерења. Разумевање природе таквих збивања помоћи ће, како се очекује, бољем разумевању настанка и мењања галаксија и космоса.

Истраживачи су стрпљиво трагали за паром супермасивних „црних рупа” на спојевима двеју галаксија. Али то је била само претпоставка, ваљало је поткрепити је ваљаним доказима. И тако су дошли до траженог пара у галаксији названој 0402+379, око 750 милиона светлосних година од нас. Када бисте их објединили, премашиле би око 15 милијарди пута масу нашег Сунца, а једна око друге начине круг за отприлике 24.000 година.

„Црне рупе” није нимало лако проучавати, јер их није могуће непосредно посматрати. Уочавају се једино посредно, а то значи привлачењем оближње материје. У овом случају астрономи су користили низ од десет радио-телескопа (VLBA, Very Long Baseline Array). Мерењем учесталости (фреквенција) радио-сигнала из „црних рупа” успели су нацртају њихове путање. Тако су установили да круже једна око друге.

Још од објаве теорије опште релативности Алберта Ајнштајна, астрономи су задивљени супермасивним „црним рупама”. Иако су скоро открили неколико нових, оне су и даље у великој мери мало познате.

Супермасивне „црне рупе” веома много утичу на судбину околних звезда, а и саме галаксије у којој се налазе.

Научни чланак који ово описује објављен је „Астрофизичком чаопису”, а пре појаве штампаног издања већ је доступан у електронском облику у часопису без рецензије „Архив”

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар