TARTUF NIJE ASEKSUALAN

Dugo se pretpostavljalo da se tražena gljiva, kojoj pripisuju afrodizijačko dejstvo, razmnožava aseksualnim putem. Kada ženke svinje nanjuše u šumi retku pečurku, naprosto se pomame. Da li ih iz istog razloga obožavaju ljudi?

Menja li se nešto u carstvu gljiva? Pas Bufo pronašao je glavni zgoditak na najmanje očekivanom mestu, u šumama južne Nemačke, poznatim po blagim zimama i iznenadnim promenama vremenskih prilika. Nanjušio je podzemni tartuf, izuzetnu poslasticu, čija je cena 1.800 dolara za 456 grama.

Za osoben ukus i miris nisu,
dakle, zaslužni mikroorganizmi
na datom području, kao što se
doskora verovalo.

Nalaženje je potanko opisano u jednom časopisu. Zašto je to neobično? Zato što je ova pečurka rasla, s još nekoliko manjih, na području na kojem nije nikada postojala. Naučnici se pitaju ima li to veze s klimatskim promenama. U proteklom stoleću nalaženje tartufa se smanjilo za stotinu i više puta, i to u staništima blizu Sredozemnog mora, verovatno zbog jakih i dugih suša. Nije zanemarljivo ni to što su naveliko iskopavane.

Prevagu je odnela, čini se, klima u krajevima severno od Alpa. U krajevima poznatim po hladnoći sada se se smenjuju blage zime i obilne padavinama, što očigledno pogoduje skupocenoj gljivi.

Opori miris

Dugo se pretpostavljalo da se tražena gljiva, kojoj pripisuju afrodizijačko dejstvo, razmnožava aseksualnim putem. U obelodanjenom „naslednom otisku”, koji se sastoji od 7.500 gena, kriju se i tajne ukusa i ostalih odlika. Kada ih ženke svinje nanjuše u šumi, naprosto se pomame. Ako niste znali, mirišu slično hormonu androstenolu koji luče mužjaci uoči parenja.

Da li retku i skupu sortu pečuraka, tartufe, iz istog razloga obožavaju ljudi? Čuli ste, svakako, za maštovite priče da čudesno raspaljuju seksualni nagon, zbog čega gostima u otmenim gostionicama papreno naplaćuju obroke. Ima li ikakve istine u takvim nagađanjima?

Botaničari sa Univerziteta Nansi (Francuska) zavirili su u najskrivenije tajne veoma tražene biljke koja raste uz korenje pojedinog drveća (simbioza). Šta su saznali?

Decenijama je preovladavalo uverenje da je tartuf aseksualan, pomenuta zabluda je odskora razvejana: gljiva se pojavljuje u dva pola. Zašto je to važno? Zato što će ubuduće uzgajivači ukopavati u zemlju i jedne i druge spore, ukoliko žele da uberu veći prinos.

Naučnici su obelodali da je „nasledni otisak” (genom) crnog tartufa (Tuber melanosporum) ili „crnog dijamanta”, gljive prijatnog ukusa, prilično veliki – sastoji se od 7.500 gena, u kojima je bila skrivena tajna ukusa i ostalih nedokučenih odlika. Kao što je poznato, doskora je opori miris što mami opisivan na raznovrsne načine i pripisivan različitim činiocima.

U „naslednim jedinicama” upisano je da je to, prevashodno, u sprezi sa sumpornim metabolitima (maleni molekuli koji i posreduju i nastaju u procesu metabolizma) i enzimima koji razgrađuju aminokiseline. Umešano je oko 200 molekula sa isparljivim sumpornim jedinjenjima i aldehidima, hemikalijama često zastupljenim u parfemima. Za osoben ukus i miris nisu, dakle, zaslužni mikroorganizmi na datom području, kao što se doskora verovalo.

Zagonetni život

Istraživači su, naime, zamišljali da slično siru i grožđu, ključnu ulogu u otpuštanju isparljivih jedinjenja igraju mikrobi i kvasci koji obitavaju na gljivama. I to izluđuje ženke svinje koje, obmanute mirisom sličnom vonju mužjaka, lako pronalaze tartufe i često ih pojedu.

● Na Srednjem istoku se smatra
da imaju isceljujuća svojstva, čak
se navodi da je prorok Muhamed
rekao da je „njihov sok lek za oči”.

● Frenk Garland iz Severne
Karoline (SAD) prvi je na Zapadu
1979. počeo da ih uzgaja.

● Tartufe od davnina uvršćuju
u afrodizijake, veličali su ih
Ciceron, Plinije Stariji i Plutarh.

● Zanesenjaci širom sveta bili
su uznemireni kada su vojnici Sadama
Huseina opustošili tartufe u
pustinji Kuvajta devedesetih godina.

Izbacujući usput izmet, one rasejavaju spore po šumi. Drugi mirisi privlače vrstu muva koje sleću u potrazi za sparivanjem i raznose spore s jedne na drugu pečurku. Zna se da je uzgajanje tartufa otežano, delom zbog njihovog zagonetnog životnog ciklusa pod zemljom, u kojem hranljive sastojke razmenjuju s hrastovim korenjem.

Iz razvrstavanja gena, međutim, saznajemo da se gljive kudikamo češće razmnožavaju seksualnim putem. Većina odgajivača oslanja se na aseksualno umnožavanje, u kojem se dve haploidne ćelije iz jedne pečurke – svaka s jednom kopijom genoma – objedinjuju obrazujući diploidno telo ploda sa oba umnoška

Sada su obelodanjene dve različite zbirke gena za razmnožavanje u crnim tartufima, što ukazuje da se dve suprotne loze sjedinjuju u toku seksualnog razmnožavanja. Čemu to saznanje, uopšte, koristi?

Sasvim je očigledno da se otvaraju vrata krojenju i prekrajanju gena (genetičko inženjerstvo) ostalih gljiva kojima bi se dodavao primamljiv miris crnog tartufa. Zamislite samo pečene patke sa sosom ili rižoto s komadićima ovih pečuraka? A tek pastu začinjenu nečim što nalikuje crnim tartufima, čijeg ćete se ukusa dugo sećati?

Iako rastu pod zemljom, imaju svitu gena za praćenje svetlosti koji ih opominju da se klone sunčevih zraka ostajući ispod površine i upozoravaju na promene godišnjih doba. Sledeća povorka zadužena je svakodnevnu razmenu hranljivih sastojaka s hrastom-domaćinom u čije korenje se gljiva uplela. A i zbirku onih koji potpomažu lučenje otrova što odvraćaju namernike da se ukotve među žilice istog stabla.

Kilogram crnih tartufa premašuje 1.000 dolara, zato što se uzgajanje više zasnivalo na sreći nego na znanju. Berači su se, pak, oslanjali na izoštrena čula svojih pasa i svinja iščekujući da ih dovedu na pravo mesto; drugačiji postupak nalaženja još nije smišljen.

Ukoliko imate oštar vid i izdržljive noge, možete ih pronaći zagledajući pažljivo zemljište unaokolo hrastova. Komadić ogoljenog tla oko stabla jasan je znak da se ispod nalaze tartufi.

Gradimir Terzinski