Pomislili biste najpre da je to neka nova meduza. Nedavno su u Masačusetskom institutu za tehnologiju (MIT) sklopili providnog tečnog robota od hidrogela, koji se pokreće kada mu se voda upumpa i ispumpa. Osmišljen je po ugledu na ravne i prozirne morske jegulje.
U stanju je da obavi brojne brze zadatke koji iziskuju izvesnu snagu, uključujući šutiranje lopte pod vodom ili hvatanje žive ribe. Sastoji se od čvrste i šuplje materije nalik gumi, isključivo sačinjene od vode, koja se raširi (ili skupi) zahvaljujući povezanim cevčicama.
Upravo zbog takvog sastava odlikuju ga iste osobine prozirnosti i zvučnosti kakve, inače, krase vodu kao tečnost. Kada ga njome napune, on se vrlo brzo naduje u smerovima koji mu omogućuju da se uvija nagore ili da se rasteže.
Zato što su veoma mekani,
vlažni i biokompatibilni,
podesni da budu poželjan međuspoj
(interfejs) sa živim ljudskim
organima i tkivima.
Istraživači su oblikovali nekoliko različitih robota, uključujući primerke s perajima koja se pomeraju napred i nazad, s dodacima kojima započinju kretanje i mekane, ručno uobličene,
koji se stiskaju i opuštaju.
Zato što su veoma mekani, vlažni i biokompatibilni, podesni da budu poželjan međuspoj (interfejs) sa živim ljudskim organima i tkivima. Već su ih, u saradlji s medicinarima, preobratili u svojevrsne „hidrogelne ruke” koje se u hirurškim zahvatima koriste za nežno baratanje tkivima i organima.
U proteklih pet godina istraživači su smislili svakojake recepte za pravljenje hidrogela, mešajući rastvore polimera i vodu. Tako su stigli do vrlo čvrstih, a veoma rastegljivih materijala. I ne samo to: osmislili su postupke njegovog nanošenja na raznovrsne površine, kao što su staklo, metal, keramina i guma, uspostavljajući izuzetno jake veze između premaza i podloge koje odolevaju uklanjanju.
U brojnim proverama pokazalo
se da je takvo ustrojstvo tečnih
robota u stanju da izdrži, čak,
hiljadu korišćenja, a da ne
napukne ili se pocepa.
Napokon su shvatili da su tako trajni, savitljivi i snažno vezujući hidrogeli savršeni za izradu tečnih robota. I drugi su pokušali da ostvare nešto slične, praveći meke robote od gume ili silikona, ali niko nije postigao da budu u tolikom saglasju s biološkim materijama, kao što su to u Masačusetskom institutu za tehnologiju.
A to je prevashodno zbog toga što su uglavnom sačinjeni od vode koja je prirodno najpodesnija i najbezbednija za korišćenje u medicini.
U brojnim proverama pokazalo se da je takvo ustrojstvo tečnih robota u stanju da izdrži, čak, hiljadu korišćenja, a da ne napukne ili se pocepa. Kada se ubace u vodu postanu maltene neprimetni, zahvaljujući bojama koje nimalo ne odudaraju od pozadine. Nakon merenja optičkih i zvučnih odlika ustanovljeno je da nisu razlikovale od vodene okoline.
I naposletku, toliko su prozirni da ih je teško uočiti, čak ni ribice koje su unaokolo zadovoljno plivale.
