Kamena ploča na kojoj je uklesan ćirilični zapis predstavlja najstariji spomenik staroslovenske pismenosti sa teritorije Srbije.
Među dragocenostima Zbirke antičkih i srednjovekovnih epigrafskih spomenika Narodnog muzeja u Beogradu, uočavamo zanimljiv zapis iz 11. veka, otkriven u selu Gornji Katun, u okolini Varvarina. Kamena ploča na kojoj je uklesan ćirilični zapis predstavlja najstariji spomenik staroslovenske pismenosti sa teritorije Srbije.
Tekst sadrži slovenski oblik
grčkih imena desetorice svetih
sevastijskih mučenika.
Staroslovenski jezik je prvi književni jezik bogoslužbenog karaktera zajednički za sve Slovene od 9. do 11. veka. Sačuvani staroslovenski spomenici potvrđuju nam da su u upotrebi bila dva pisma: glagoljica, starije pismo koje je sastavio Ćirilo u drugoj polovini 9. veka i ćirilica, mlađe pismo, nastalo krajem 9. veka.
Među te spomenike svrstava se i natpis čuvan u Narodnom muzeju. Natpis na kamenoj ploči otkrivenoj u Temniću uklesan je u sedam redova, vešto oblikovanim, jednakim i pravilno složenim slovima ustavne ćirilice. Zapis pokazuje da je, pored glagoljice, ustavna ćirilica bila rano u upotrebi na našem tlu. A šta je, u stvari, ispisano na tom dragocenom svedočanstvu?
Tekst sadrži slovenski oblik grčkih imena desetorice svetih sevastijskih mučenika: Ksantija, Sisinija, Leontija, Melitona, Severiana, Filoktimona, Angija, Iraklija, Ekdikta i Kiriona i završne reči: molite Boga za nas! Te reči i imena mučenika, u čiju se čudotvornu moć verovalo, imali su konkretnu svrhu ‒ da štite građevinu na kojoj se ploča nalazila.
Na osnovu oblika Temnićkog natpisa pretpostavlja se da je nađena ploča (zajedno sa još tri, na kojima su bila uklesana imena ostalih trideset mučenika) činila jednu celinu. Ta celina bila je ugrađena u časnu trpezu crkve kojoj je pripadala.
Nažalost, ostaci crkve na mestu nalaza ploče nisu otkriveni, te za nas priča i istorija tog zdanja ostaju jedna od tajni koju čuva Temnićki natpis.
(Vladana Rašić-Dragojević, RTS )
