СРПСКИ УМОВИ

ТЕСЛА И МИЛАНКОВИЋ

Милутин Миланковић и Никола Тесла

Милутин Миланковић и Никола Тесла

На чудесан начин испреплели су се стваралачки путеви Милутина Миланковића и Николе Тесле, свакако два најсјајнија српска драгуља међу научницима, иако се ниједном у животу нису срели.

Почивши академик Никола Пантић написао је у поводу духовног укрштаја Милутина Миланковића и Јохана Волфганга Гетеа: „Велики духови се срећу”. На научном саветовању, уприличеном пре једне деценије на Рударско-геолошком факултету у Београду, самостални трагалац и истраживач Мирко Кутлача (у међувремену преминуо) у својем излагању је обелоданио неколико занимљивих података.

Први писани траг да су ова
двојица великана ступила
у везу потиче из 1931. године.

У седмом разреду Осијечке гимназије минералогију и геологију Милутину Миланковићу предавао је Мојо Медић, цењени зналац јестатвенице (природопис), школски друг Николе Тесле из госпићке Ћесарско-краљевске реалке и Карловачке реалне гимназије. (Мојо Медић био је први, а Никола Тесла други ђак у разреду).

На Бечкој техници Милутин Миланковић слушао је речи хвале и дивљења којима су негдашњи професори обасипали Николу Теслу.

Први писани траг да су та двојица великана ступила у везу потиче из 1931. године. Међу бројиним телеграмима славних мислилаца и установа, упућеним Николи Тесли поводом обележавања 75. рођендана, налази се и онај потписан именом Милутина Миланковића у којем, поред осталог, стоји: „ … Никли сте, али далеко израсли из наше средине. Ви сте наш понос и небески знак који ће наш народ увенчан бојном славом, достојно понети и заставу мисли коју сте Ви развили у светлост дана и високо је уздигли… ”

Никола Тесла био је први
Србин с почасним докторатом,
а Милутин Миланковић први
Србин с докторатом из
техничких наука у тој
високошколској установи!

Милутин Миланковић је био на студијама у аустријској престоници, када је Висока техничка школа 1922. именовала неколицину великана, међу којима и Николу Теслу, за доделу почасног доктората на отварању Електротехничког института. У својим „Успоменама” и другим списима он не наводи да је присуствовао свечаном уручењу, на које се Никола Тесла депешом љубазно захвалио, јер је вероватно био на неком градилишту у иностранству.

Али погледајте то необично поклапање: Никола Тесла био је први Србин с почасним докторатом, а Милутин Миланковић први Србин с докторатом из техничких наука у тој високошколској установи!

„Прослављајући данас
осамдесетогодишњицу Николе
Тесле, ми не мислимо нити
покушавамо да тиме увећамо
његову недостижну славу”.
(Милутин Миланковић)

Милутин Миланковић је, према казивању Мирка Кутлаче, гледао у Бечу једну од три у то време најславније глумице света, Сару Бернар, чије је брзореко причање поредио с Нијагариним слаповима, на чијим обалама је изграђена хидроцентрала према замисли Николе Тесле, с којим је жарко желела да се упозна док је у Паризу држао опчињујућа предавања.

На предлог неколицине предавача Техничког факултета у Београду и многих електроинжењера, 26. јануара 1926. основано је друштво за ширење научних сазнања „Никола Тесла”, у чијем се управном одбору налазио Милутин Миланковић. Исте године у Српској краљевској академији одржано је свечана заседање, уз присуство одабраних званица, у част осамдесетог рођендана Николе Тесле, а говорио је Милутин Миланковић:

„Прослављајући данас осамдесетогодишњиву Николе Тесле, ми не мислимо нити покушавамо да тиме увећамо његову недостижну славу, него желимо само да додамо израз нашем поносу што је из ове наше средине изникао један геније, чије ће име, и без наше помоћи, остати за навек забележено светлим словима у историји науке и технике”.

У време прославе Никола Тесла био је дописни члан, а 15. јануара следеће године, у име пет академика, Милутин Миланковић је написао препоруку да буде изабран за редовног члана, што је учињено на свечаном скупу 7. марта 1937. у Коларчевој задужбини. Опет на подстицај Милутина Миланковића, а уз подршку Славка Бокшана, нешто доцније професор Феликс Еренхафт из Беча упутио је предлог Нобеловом комитету да Николу Теслу овенча најдрагоценијим научним одличјем.

Милутин Миланковић није пропустио згоду да, пишући своје „Списе из историје науке” (издавач завод за уџбенике и наставна средства, 1997), у ниску горостаса који се задужили човечанство не уврсти Николу Теслу: „ … Но да би се та енергија, пренесена на далеко, могла употребити, потребно ју је мотором претворити у механичку. Први такав мотор, покретан наизменичном струјом, изумео је наш велики син Никола Тесла… ”

У надахнутом приповедању потанко је описао најпресуднија научно-техничка достигнућа свог прослављеног земљака (обојица су рођени и извесно време су се школовали у Аустро-Угарској).

Станислав Цветковић

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар