Na čudesan način isprepleli su se stvaralački putevi Milutina Milankovića i Nikole Tesle, svakako dva najsjajnija srpska dragulja među naučnicima, iako se nijednom u životu nisu sreli.
Počivši akademik Nikola Pantić napisao je u povodu duhovnog ukrštaja Milutina Milankovića i Johana Volfganga Getea: „Veliki duhovi se sreću”. Na naučnom savetovanju, upriličenom pre jedne decenije na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu, samostalni tragalac i istraživač Mirko Kutlača (u međuvremenu preminuo) u svojem izlaganju je obelodanio nekoliko zanimljivih podataka.
Prvi pisani trag da su ova
dvojica velikana stupila
u vezu potiče iz 1931. godine.
U sedmom razredu Osiječke gimnazije mineralogiju i geologiju Milutinu Milankoviću predavao je Mojo Medić, cenjeni znalac jestatvenice (prirodopis), školski drug Nikole Tesle iz gospićke Ćesarsko-kraljevske realke i Karlovačke realne gimnazije. (Mojo Medić bio je prvi, a Nikola Tesla drugi đak u razredu).
Na Bečkoj tehnici Milutin Milanković slušao je reči hvale i divljenja kojima su negdašnji profesori obasipali Nikolu Teslu.
Prvi pisani trag da su ta dvojica velikana stupila u vezu potiče iz 1931. godine. Među brojinim telegramima slavnih mislilaca i ustanova, upućenim Nikoli Tesli povodom obeležavanja 75. rođendana, nalazi se i onaj potpisan imenom Milutina Milankovića u kojem, pored ostalog, stoji: „ … Nikli ste, ali daleko izrasli iz naše sredine. Vi ste naš ponos i nebeski znak koji će naš narod uvenčan bojnom slavom, dostojno poneti i zastavu misli koju ste Vi razvili u svetlost dana i visoko je uzdigli… ”
Nikola Tesla bio je prvi
Srbin s počasnim doktoratom,
a Milutin Milanković prvi
Srbin s doktoratom iz
tehničkih nauka u toj
visokoškolskoj ustanovi!
Milutin Milanković je bio na studijama u austrijskoj prestonici, kada je Visoka tehnička škola 1922. imenovala nekolicinu velikana, među kojima i Nikolu Teslu, za dodelu počasnog doktorata na otvaranju Elektrotehničkog instituta. U svojim „Uspomenama” i drugim spisima on ne navodi da je prisustvovao svečanom uručenju, na koje se Nikola Tesla depešom ljubazno zahvalio, jer je verovatno bio na nekom gradilištu u inostranstvu.
Ali pogledajte to neobično poklapanje: Nikola Tesla bio je prvi Srbin s počasnim doktoratom, a Milutin Milanković prvi Srbin s doktoratom iz tehničkih nauka u toj visokoškolskoj ustanovi!
„Proslavljajući danas
osamdesetogodišnjicu Nikole
Tesle, mi ne mislimo niti
pokušavamo da time uvećamo
njegovu nedostižnu slavu”.
(Milutin Milanković)
Milutin Milanković je, prema kazivanju Mirka Kutlače, gledao u Beču jednu od tri u to vreme najslavnije glumice sveta, Saru Bernar, čije je brzoreko pričanje poredio s Nijagarinim slapovima, na čijim obalama je izgrađena hidrocentrala prema zamisli Nikole Tesle, s kojim je žarko želela da se upozna dok je u Parizu držao opčinjujuća predavanja.
Na predlog nekolicine predavača Tehničkog fakulteta u Beogradu i mnogih elektroinženjera, 26. januara 1926. osnovano je društvo za širenje naučnih saznanja „Nikola Tesla”, u čijem se upravnom odboru nalazio Milutin Milanković. Iste godine u Srpskoj kraljevskoj akademiji održano je svečana zasedanje, uz prisustvo odabranih zvanica, u čast osamdesetog rođendana Nikole Tesle, a govorio je Milutin Milanković:
„Proslavljajući danas osamdesetogodišnjivu Nikole Tesle, mi ne mislimo niti pokušavamo da time uvećamo njegovu nedostižnu slavu, nego želimo samo da dodamo izraz našem ponosu što je iz ove naše sredine iznikao jedan genije, čije će ime, i bez naše pomoći, ostati za navek zabeleženo svetlim slovima u istoriji nauke i tehnike”.
U vreme proslave Nikola Tesla bio je dopisni član, a 15. januara sledeće godine, u ime pet akademika, Milutin Milanković je napisao preporuku da bude izabran za redovnog člana, što je učinjeno na svečanom skupu 7. marta 1937. u Kolarčevoj zadužbini. Opet na podsticaj Milutina Milankovića, a uz podršku Slavka Bokšana, nešto docnije profesor Feliks Erenhaft iz Beča uputio je predlog Nobelovom komitetu da Nikolu Teslu ovenča najdragocenijim naučnim odličjem.
Milutin Milanković nije propustio zgodu da, pišući svoje „Spise iz istorije nauke” (izdavač zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1997), u nisku gorostasa koji se zadužili čovečanstvo ne uvrsti Nikolu Teslu: „ … No da bi se ta energija, prenesena na daleko, mogla upotrebiti, potrebno ju je motorom pretvoriti u mehaničku. Prvi takav motor, pokretan naizmeničnom strujom, izumeo je naš veliki sin Nikola Tesla… ”
U nadahnutom pripovedanju potanko je opisao najpresudnija naučno-tehnička dostignuća svog proslavljenog zemljaka (obojica su rođeni i izvesno vreme su se školovali u Austro-Ugarskoj).
