ТЕСЛИАНУМ

ТЕСЛИНЕ БРЗИНЕ

Никола Тесла (Википедија)

Никола Тесла  је израчунао да би телу при слободном падању требало 84 минута, тј. 1,4 сата да би из једне тачке с површине Земље, крећући се по пречнику, направило једну пуну осцилацију.

Мр Митар Бороја

Мр Митар Бороја

Примера ради, ако бисмо занемарили све Земљине величине, oсим гравитације, а то значи посматрали само гравитационо поље Земље. Па из једне тачке са једног краја пречника Земље пустили тело да слободно пада по полупречнику кроз центар Земље, онда би се оно по закону слободног падања кретало једнолико убрзано до центра Земље, тј. првом половиином пречника (полупречника) , а онда једнолико успорено другом половином пречника (полупречника) Земље.

Затим би се поново убрзано кретало супротним смером, тј. према центру Земље, а онда једнолико успорено до почетне тачке. Време за које би тело направило ову пуну осцилацију трајало би 84 минута, тј. 1,4 сата.

Потом је Никола Тесла израчунао да
би тело у слободном падању, при
пролазу кроз центар Земље, имало
брзину 11,2 километара у секунди.

Холандски математичар, астроном и физичар Кристијан Хајгенс израчунао је да би тела на екватору била у бестежинском стању када би дан на Земљи трајао 1,4 часа. У том случају година би трајала 21,2 дана. Kако се Земља креће константно успоравањем, дан постаје све дужи, а и година све дужа, тако да данас дан износи  24 сата, а година 365,241875 или 365 дана, 5 часова, 48 минута и 46 секунди.

Никола Тесла је, такође, прорачунао да би тело на једној половини полупречника Земље имало брзину 7,79  километара у секунди. Затим, ако би му се та брзина сопштила с површине Земље, вертикално навише тело би се подигло на ту висину (200 километара), да би његова центрифугална сила била једнака тежини и тело би се у Земљином гравитационом пољу налазило у бестежинском стању. Ова брзина се данас у физици назива прва космичка брзина

Значи, уколико желимо да пошаљемо неки сателит у кружну орбиту на висини од рецимо 200 километара од Земљине површине, мораћемо да му саопштимо брзину од 7,79 километара у секунди. Kао што видимо, прва космичка брзина није константа него има различите вредности за различите полупречнике орбите на којима се сателит креће (и наравно, за различите планете). Такође треба поменути да ће орбита сателита који кружи на некој висини постајати издуженија, односно елипсаста уколико му на тој висини саопштимо већу брзину.

Потом је Никола Тесла израчунао да би тело у слободном падању, при пролазу кроз центар Земље, имало брзину 11,2 километара у секунди. Ако би се телу ова брзина сопштила с површине Земље, вертикално навише оно би напустило деловање Земљиног гравитационог поља и нашло би се слободно у гравитационом пољу Сунца и понашало би као други планетоиди. Ова брзина се у физици назива друга космичка брзина.

Уколико имамо у виду да је брзина коју тело има када је Е = 0 друга космичка брзина, постаје јасно да се она да, због облика путање коју тело има при другој космичкој брзини, зове још и параболична брзина.

Друга космичка брзина за Сунце, која износи 16,7-42 километара у секунди, назива се трећа космичка брзина. Ако би се телу та брзина сопштила с површине Земље, вертикално навише тело би напустило деловање  Сунчевог  гравитационог поља и нашло би се слободно у Млечном путу и понашало као други системи слични Сунчевом систему.

„Четврта космичка брзина је брзина потребна да се неко тело (лансирано из Сунчевог система) ослободи гравитације целе Галаксије, односно Млечног пута. Иако се наводе разне вредности (реда 290 километара у секунди), заправо се још поуздано не зна колика би она могла да буде. Ово је последица чињенице да ми још не знамо прецизно масу Галаксије”. (Гугл)

О аутору

Станко Стојиљковић

2 коментара

  • Проштовани читаоци, као аутор рада под називом: Теслене брзине осећам се дужан да Вас подсетим да је Планета Земља, уистину, била саставни део Теслине лабораторије и ја обично кажем: Тесла је са обе ноге стајао на Земљи, за разлику од Милутина Миланковића За Теслу је Земља слична металној проводној лопти и све што се може извести металном куглом мкоји је огледе на Земљи изводио посматрајући је из Космоса. оже се извести и са Земљом.
    Тесла је, као средњошколац, прорачунавао Земљино гравитационо поље и појаве у Земљином гравитационом пољу, кориштење плиме и осеке,касније је и писао:Илузије да се Месец обрће око своје оси, а онда претпоставља да би се прстен око Земље ротирао брзином 1000 миља,Прорачунавао брзину електростатичких таласа по површини Земље,Посматрао Земљу као природни сферни кондензатор и предлагао да се поремећајем статичког електрицитета врши један од начина бежичног преноса енергиј (без губитака),

    • Dragi Gospodine Boroja,Gospodin Tesla jeste smatrao zemlju sfernim kondezatorom uzevši i jonosferu u obzir.Međutim prenošenje el,energije je zasnivao na protoku el.impulsa kroz samu zemlju kao i na el.rezonanciji same planete.Njegov uveličavajući odašiljač je u primarnom kolu pobuđivan sa 50 KV a prvi sekundarni kalem je uvećavao na 100KV a dok je na samom izlaznom terminalu od uzemljenja preko sekundarnog kola,ekstra kalema i tornja dobijao el.ipulse efektivne vrednosti od 27,5 MV.Sam toranj je pobuđivan frekvencijom manjom od 250 KHz ali pošto se radi o prekidačkoj tehnologiji koja uzgred je njemu i bila potrebna za ovaj zadatak,dobijen je modulisan visokonaponski signal čiji je nosilac frekvencija od 250 KHz a modulacijska frekvencija manja od 5KHz.Ovo je značajno stoga što se zemlja ponašala kao filtar i propuštala niskofrekventni visokonaponski signal.Dokaz za to je izmerena brzina povratnog el.signala koja je bila dvostruko brža od brzine svetlosti.Naime sam signal se kretao brzinom svetlosti ali kroz sam prečnik zemlje a ne po obimu.To znači da da el.energiju nije prenosio po površini zemlje zašta jer prostiranje dugotalasnog RF zračenja prati krivinu-obim zemlje a visokonaponski niskofrekventni signal ide direktno kroz zemlju,pa otud ta ne slaganja u brzini kretanja signala.Njegov završni toranj koji je imao veliku površinu je mogao da primi veliku količinu elektriciteta trudeći se na taj način da što manje u okolni prostor izrači el.impuls u vidu“Hercovih talasa“.El.signal koji se kretao kroz zemlju je u stvari longitudinalni talas koji je osim toga što se kretao najkraćom linijom i odbijao od antipoda planete on poput Paskalove cevi(nabijao pritisak u svim smerovima planete) varirajući tako potencijal same planete i jonosfere.U takvom sistemu po njegovim istraživanjima efikasnost prenosa el.impulas je iznosila 90% što je u odnosu na bakarni provodnik bolje za 20%.Ekstra kalem ovde nije ubačen slučajno jer njegov odnos u dimenzijama prema prvom sekundarnom kalemu je 1:6 pa je napon na prvom navoju eksta kalema iznosio 600KV a zbrajanjem ostalih napon/navoja se uveličavao aritmetičkom progresijom.

Оставите коментар