АРГУСОВ ПОГЛЕД

У 100 НИКАД, У 200 ТЕШКО

rektorat beogardskog univerziteta

На Шангајској листи.

Какву тајну крије прилично загонетни наслов? Редослед светских универзитета, и приде процену колико високо може да се вине Универзитет у Београду који је ове године увршћен међу 300. А учинак поједин(а)ца? Не постоји лични доминантни допринос у научном рангирању математике на Универзитету у Београду, нити Универзитета у Београду на Шангајској листи!

 

Др Зоран Николић

Како је све почело?

Протеклих десетак година било је појачаних интересовања међу истраживачима у широј научној заједници, у струковним радним телима, у центрима одлучивања у Министарству за науку и технолошки развој за Шангајску листу и за евентуални продор нашег највећег универзитета међу светску елиту. Ми са Универзитета у Београду знали смо да смо добри, али не и да смо толико добри…

Ипак, 2012. године све нас је изненадио продор Универзитета у Београду међу првих петсто универзитета на чувеној Шангајској листи. Од те године практично бележимо само напредак на листи. Није дуга историја, али је наше опстајање међу елитом за сада потпуно сигурно.

Класни научници

На Конкурсу за научноистраживачке пројекте 2001. године први пут је класификована научна популација у Србији, увођењем тростепених категорија финансирања базираних на научној компетентности (броју и квалитету публикованих научних радова у претходном петогодишту). То је био значајан помак у евалуацији научних доприноса истраживача, базираних на егзактним научним показатељима успешности. Министарство је затим додатно стимулисало најкомпетентније истраживаче у периоду 2002-2003. године у виду материјално стимулативних награда додељених 2004. године. Мотиви људи који одлучују били су јасни: направити појачану научну продукцију међународно признатог квалитета и Министарство ће то наградити.

Већ 2005. године на новом конкурсу уводе се категорије истраживача по областима финансирања. Још финије се вреднује допринос сваког појединца и први пут се врло јасно екстрактују екстремно успешни појединци и истраживачке групе. Ствара се бескомпромисни систем вредновања, у коме стечено звање у потпуности не гарантује висину примања. Тада се први пут дешава да веома компетентни млади истраживачи имају већа примања од мање продуктивних старијих колега.

Две године касније при рекатегоризацији истраживача долази до изражаја чињеница да је научна продукција практично увећана за 50% и да фиксне норме за категорије не омогућавају одржање новчане масе за плате и хонораре истраживача. Без обзира на утврђену „економску неефикасност”, исправан резултат што се тиче науке у Србији је, уистину, постигнут.

Научна продукција у Србији
увећана је практично за 70
и више процената.

У циљу боље контроле економских оквира (обавеза да важи закон одржања новчане масе) на конкурсу 2010. године уводе се перцентилне норме за категорије истраживача. Уводе се стимулативни коефицијенти за младе истраживаче, истраживачи се рангирају по областима истраживања из којих долазе, реализује се заједничка листа у природним наукама којој је задатак да уравнотежи норме за категорије у различитим областима истраживања.

И посни трче трку

То представља збиља револуционарни подухват, који не даје само позитивне резултате. Наиме, већ тада се види да читаве групе истраживача на научно поснијим тематикама не могу да трче трку на равноправан начин, да постоје пројекти на којима и приправници имају највише категорије…

Али, такви револуционарни оквири омогућили су додатно појачање научне продукције у нашој земљи у годинама које долазе, јер је постојање неизвесних норми за категорије у очекиваној рекатегоризацији 2013. године, додатно стимулисало истраживаче у научној трци. Иако најављене рекатегоризације до овог тренутка није било, научна продукција у Србији увећана је практично за 70 и више процената у односу на веома продуктивну 2010. годину. С обзиром да  Универзитет у Београду представља по броју и квалитету научних публикација натполовично нашу земљу, природно је да нумерички показатељи о појачаној продукцији покажу додатни резултат о успеху универзитета.

Додатно, на почетку ове декаде, имајући сазнања да је Шангајска листа можда достижна, на Универзитету у Београду врши се преорганизовање институтских чланица и тиме институционално ојачава научна продукција универзитета, виђена кроз међународне индексне базе. Преорганизовање не пролази без отпора и у више наврата било је претњи и дисциплинских интервенција везаних за неписање афилијација Универзитета у Београду на публикованим радовима. И тако, после свега Универзитет у Београду је дошао на Шангајску листу…

Шта утиче на редослед универзитета на Шангајској листи? Шангајска листа представља елитну листу универзитета у свету базирану на квантитативним показатељима научне продукције. Као таква, полазећи од научних критеријума, показује да су универзитети рангирани по квалитету научне продукције, као мерилу академске изврсности. Она не говори о самим студијама, могућностима запошљавања дипломираних, о реализованим миграцијама истраживача који се даље усавршавају… Она једноставно, самеравајући академску изврсност, говори о потенцијалу средине у којој се реализује академско образовање.

Половина тежине

Референтна индексна база за процену научног квалитета универзитета је Thomsom Reuters Web Of Science. У датој индексној бази реферисано је око 12.000 часописа (SCI листа). Рангирање се реализује на основу четири критеријума: квалитета образовања базираног на на уделу најуспешнијих научника у свету који предају на универзитету, квалитета институција на универзитету заснованог на вредновању доприноса у елтним часописима који највише доприносе померању научних граница или доприноса најцитиранијих истраживача у својим областима, укупне научне продукције истраживачке популације са универзитета и ефективне пер цапита продукције истраживача.

За наведена четири критеријума постоји шест индикатора, од којих истраживачи са Универзитета у Београду успевају да за три индикатора увек прикупе понеки поен. Та три индикатора за које Универзитет у Београду трајно успуњава услов, чији су тежински фактори 50% од укупне тежине оцене универзитета, јесу: број публикација, број per capita публикација и број радова у часописима Nature и Science.

Најзначајнији индикатор
Универзитета у Београду
јесте укупан број радова
са SCI листе.

Иако се чини да је научни допринос Универзитета у Београду у продукцији радова у најелитнијим часописима занемарљив, за разлику од неких других универзитета, захваљујући трајним међународним сарадњама и миграцијама наших истраживача (а то су збиља мерила изврсности), то перманентно доноси понеки поен практично сваке године. Шангајска листа за 2016. годину доноси још једну промену у корист Универзитета у Београду, а то је појава ненулте вредности индикатора најцитиранијих истраживача у својим областима, и тај индикатор прави  помак на листи.

Вредновање по индикаторима нормализовано је (није линеарно) на најуспешнији универзитет на листи, чиме се за масу универзитета игра коначног бодовања и рангирања своди на сабирање обично малих бројева, где значајнија успешност по неком индикатору практично фаворизује универзитет да одскочи на листи. Најзначајнији индикатор Универзитета у Београду јесте укупан број радова са SCI листе, јер заиста Универзитет у Београду спада у веће универзитете по броју истраживача. Додатно, појачана продукција протеклих година у Србији, и на универзитету, омасовила је истраживачку популацију која продукује радове у међународним часописима.

На пример, почетком овог миленијума у Србији је једва преко 1.000 истраживача годишње имало рад са SCI листе, док је тај број протеклих година преко 7.000 годишње истраживача с радом. У Србији се догодило да су се пробудиле комплетне области, које су почеле да трче трку на међународној сцени. Илустрације ради, број публикованих радова неких области је последњих пет година већи него што је до тада у прошлости публиковано. Последњих година сигурно расте per capita коефицијент управо због омасовљења истраживачке популације с радовима на SCI листи.

Стојан и 40 одсто Зоран

Да ли Универзитет у Београду може боље да стоји на Шангајској листи? Тешко је проценити напредак у појединачним индикаторима, али је мало очекивано да Универзитет у Београду уђе у првих 200 универзитета. Првих 100 је апсолутно недостижно. Неке прилике последњих година су испуштене и неки знаменити истраживачи који су међу најцитиранијим у својим областима, иако радећи у Београду а немајући икакво ангажовање на Универзитету у Београду, нису припадали последњих година и неће припадати нашем универзитету.

Математика и физика
су једино рангиране
на Шангајској листи.

Када се, међутим, сагледа даља историја каријера два најцитиранија наша истраживача с домаћим афилијацијама, она је била везана за Универзитет у Београду. Али то је давна прошлост. Последњих година се поново појављује истраживач са изузетном научном продукцијом, који није на Универзитету у Београду, већ је на Универзитету у Нишу.

Наредних година, због могућих неизвесности са финансирањем науке у Србији, због могућих преструктуирања облика финансирања (преласка са пројектног на пројектно-институционално) и због надолазећих великих универзитета првенствено из Азије, могуће је неповољно померање Универзитета у Београду на Шангајској листи. Уколико квантитет и квалитет нашег научног доприноса не буде умањен, таква померања се не могу сматрати неуспехом.

Како појединачне области истраживања на Универзитету у Београду стоје на Шангајској листи? Области математика и физика су једино рангиране на Шангајској листи. Математика има дуже постојање и значајнију позицију заузимала је у прошлости. Овде треба нагласити да рангирање није засновано овде на институционалној припадности истраживача, на пројектној организацији, већ на Фраскати класификацијом екстрактованих научних доприноса истраживача у областима публикованих радова. Истраживачи на Универзитету у Београду који публикују радове у часописима из математике, прилично су широко дистрибуирани по институцијама.

Професор др Стојан Раденовић није једини представник наше математике који је допринео помаку на Шангајској листи. На више од 40% његових радова аутор је проф. др Зоран Каделбург с Математичког факултета. То значи да не постоји било чији доминантни лични допринос у научном рангирању математике на Универзитету нити Универзитета у Београду на Шангајској листи. На било ком универзитету у свету не постоји велики број истраживача који публикује у математици. Наша дужа традиција у природним наукама и у математици задржала је велики број истраживача који публикују радове из математике, а нису у својим каријерама и истраживањима отклизали ка економији, компјутерским наукама…  То је разлог због кога математика на Универзитету у Београду има тако добру позицију на Шангајској листи.

Чак се доводе у питање
концепти вредновања
проверених научних
резултата публикованих у
часописима са SCI листе.

У физици после 2011. године знатнији је удео публикованих радова у међународним колаборацијама везаним за CERN. Поред тога, у дугој историји физика је имала солидан број per capita публикација у међународним часописима, а поред тога није малобројна у међународним размерама. Уз чињеницу да углавном истраживачка популација физичара нема примењена истраживања у другим областима, конзервиран је допринос физике на Универзитету у Београду.

Шта рећи за крај? У нашој научној заједници постоји знатан диверзитет интереса различитих области истраживања, институционалних интереса, чак се доводе у питање концепти вредновања проверених научних резултата публикованих у часописима са SCI листе. Чини ми се да се  због несагледавања општег интереса и јаких центрифугалних напрезања, може догодити да у наредним годинама изгубимо иницијативу и концепте и препустимо се индивидуалним или групним достигнућима као једином путу наше науке. Такав расплет би био најпогубнији за науку у Србији и за Универзитет у Београду на Шангајској листи. Надам се да се то неће догодити.

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар