ТРЕЋИ СМЕР

УСПОН И ПАД БЕОГРАДА

Насловница ауторове књиге

На лествици вредновања, која се од 2003. саставља у чувеном кинеском мравињаку и сматра се најпризнатијом на свим континентима, у најновијем одмеревању сврстан је од 301. до 400. места.

stanko-stojiljkovic
Станко Стојиљковић

Отказана је седница ВНСШЛ, иако није била ни заказана. Каква је то тајна организација? Измишљени Високи национални савет за Шангајску листу. Неодобрени дневни ред: Београдски универзитет у слободном паду.

Позовемо ли се на поуздано наукометријско
мерење, Београд је претпрошле године био
298, прошле 284, а ове је 302. у свету.

Шалу на страну, 15. август 2018. је тужан дан српску науку и високо образовање. Најстарија високошколска установа у нас није више међу 300 водећих у свету. На лествици вредновања, која се од 2003. саставља у чувеном кинеском мравињаку и сматра се најпризнатијом на свим  континентима, у најновијем одмеревању сврстан је од 301. до 400. места.

Позовемо ли се на поуздано наукометријско мерење, претпрошле године био је 298, прошле 284, а ове је 302. Најпре благи успон, потом благи пад. Потоњи налаз забрињава, упркос томе што се математички исказује најобичјијом осамнаестицом. Није свеједно 18 степеника горе или доле, зар не? У првом случају је успињање узбрдо, у другом силажење низбрдо.

У сећање навире случај Загребачког свеучилишта које је пре Београдског универзитета (2011.) доспело на Шангајску листу, и само после две године заувек испало. Може ли Доситејеву Велику школу, која ускоро прославља 210 година постојања, слична злехуда судбина да задеси? Свакако. Позивамо се на легендарну опомену Црвене краљице из „Алисе у земљи чуда”: „Сад, овде, како видиш, мораш да трчиш брзо колико год можеш да би остала ту где јеси”.

Чему оволика кукњава?

Ничему и свачему. Србија нема ниједно друго природно благо у изобиљу – ту и тамо покоју ретку руду у малим количинама – осим високообразованих људи. Нажалост, протеклих деценија и година та „река без повратка” уливала се претежно у Атлантски и Тихи океан (САД, Европска унија и Аустралија), и то озбиљно прети да нашу земљу претвори у својеврсно „мртво море” просечности и исподпросечности.

Злонамерни ће похитати да такво стање упореде са сијасет вулгарних сапуница које се даноноћно врте на домаћим телевизијским екранима и на насловним страницама новина. Како да им запушимо уста?

Необавезујућа препорука: Наслов можете тумачити по властитом нахођењу: попола празно или попола пуно. Уколико вас, пак, све подсећа на славну књигу Едварда Гибона „Опадање и пропаст Римског царства”, остаћете без нашег одговора. Позовите надлежне у Капетан-Мишином здању, ваљда су на брзину срачунали колико губимо, а колико добијамо у беспоштедној светској „утакмици памети”.

О аутору

Станко Стојиљковић

2 коментара

  • – Најстарија високошколска установа у нас није више међу 300 водећих у свету.
    Поштовани Стако, то је лоша вест, али да мало стварност улепшамо, овом вешћу.
    Универзитет у Новом Саду први пут се ове године нашао на глобалној Шангајској листи најбољих универзитета у свету и налази се између 901. и 1000. места.
    Па и ово је неки напредак.

  • Поштовани Иване, за мене који сдам први још 7. јануара 2005. објавио да Београд није на Шангајској листи, то је тужна, веома тужна вест. Стручњаци би рекли да је ово опадајући тренд, а свако котрљање низбрдо није повољно. Да се ја питам ХИТНО би морале да се предузму најтемељитије мере да се Београд поново успне на лествици од 201. до 300. места, што му по свему припада. И да настоји да се ту што дуже одржи. Што се Новог Сада тиче, он није још доспео међу 500 светских универзитета, а то се једино обелодањује у иважава. Србији још једна опомена стиже из Словеније, чија је Љубљана знатно пре Београда увршћена на списку 500 врхунских, јер је Марибор на 539. степеници (приочитати пажљиво изваредну анализу проф. др Зорана Николића, најбољег наукометричара у нас). Не знам да ли надлежни уопште завирили у овај чланак-есеј.

Оставите коментар