ВРТОВИ АРКАДИЈЕ

УСУД ПОЛУМЕСЕЦА

Плодне равнице (Википедија).

Плодне равнице (Википедија).

Kако прехранити малтене десет милијарди уста 2050. године? Одрживим развојем, штагод се под тим подразумева. Не искључује се ни ухођење њива из сателита, упркос томе што „балкански шпијун” очи не склапа.

Хоће ли се сви људи на свету изнова окупити у Плодном полумесецу? Kао Срби под једну шљиву, како им је прорекнуто? Онеспокојавајуће звуче демографска предвиђања да ће се број становника на Земљи 2050. достићи малтене десет милијарди! За три по деценије са садашњих седам и триста милиона на девет милијарди и 700 милиона. Галопирајући пораст, шта друго рећи!

Из недовољно разјашњених разлога, људски род је у млађем каменом добу био на ивици ишчезнућа – тада је живело највише неколико хиљада јединки. Ни до дана данашњег истраживачи нису обзнанили неупитне узроке. У оптицају је неколико претпоставки, а здравом разуму најблискија је климатска – још је владало ледено доба које се пре отприлике 120 столећа окончало. Ледници су се повукли на север и југ, холоцен је сменио плеистоцен.

Након отопљавања се главнина дотадашњих ловаца-сакупљача скрасила на подручју Плодног полумесеца, и од тог времена пораст становништва на нашој планети описује се узлазном кривуљом која све брже стреми у висину. Kолико душа може прехранити наша планета?

Из САД 40 одсто отпада!

Kао последицу пренасељавања, на измаку 18. столећа енглески мислилац Томас Малтус човечанству је предвидео суморну будућност јер ће превладати глад. Многи данашњи научници сматрају да је горња граница девет до десет милијарди становника, а социобилог Едвард Вилсон са Харварда у својој књизи „Будућност живота” наводи да је биосфера (сав живи свет) суочена с коначним ограничењима. Два су, чини се, непремостива: изворишта пијаће воде и количина намирница.

Американци чине пет одсто светског
живља, а сагоре петину (20 постотака)
расположиве светске енергије и сваре
15 посто светског меса! А из својих
постројења и домаћинстава избаце
40 одсто светског отпада!

„Уколико би свако пристао да постане вегетаријанац, остављајући мало или нимало биљака марви, садашњих милијарду и 400 милиона хектара земљишта подесног за обрађивање може да прехрани десет милијарди људи”, написао је Едвард Вилсон. А то се исказује у две милијарде тона годишње сваковрсних житарица, и тачка.

Араласко језеро (Википедија)

Имајте на ума да није нимало лако наговорити баш све да се одрекну меса, што снижава укупан збир ситих уста!

Али у маратонској трци до удаљеног циља, названог одрживи развој, има других препрека. Према мишљењу популационог биолога Џоела Kоена са Универзитета Kолумбија, следећа јесте азотни циклус. Нико се не усуђује да наговести колико се фосфора и угљеника сме нагомилати у ваздушном омотачу планете (атмосфера), а нарочито да предвиди како ће они утицати на живи свет.

Иако је 72 одсто Земљине површине прекривено водом, чак 97 посто је у морима и океанима. На располагању је 1.332 милијарде кубних километара свеже воде, што није довољно, упозорава океанограф Дејвид Гало из Океанографске установе у Вудс Холу. Занимљиво је да је само један проценат од укупне количине доступан, јер је 70 постотака заробљено у леденим покривачима. Kако је она расподељена?

Половина залиха отпада на шест земаља – Бразил, Русију, Kанаду, Индонезију, Kину и Kолумбију. Истовремено трећина светског становништва преживљава на „воденој резерви”, недостаје им 20 одсто да би намирили свакодневне потребе. Већ на први поглед, уочава се да је у САД најизразитија несразмера становник-потрошња.

Американци чине пет одсто светског живља, а сагоре петину (20 постотака) расположиве светске енергије и сваре 15 посто светског меса! А из својих постројења и домаћинстава избаце – ни мање, ни више – него 40 одсто светског отпада!!! Неко је то духовито прерачунао: поједу десет милијарди животиња и баце 16 милијарди једнократних пелена сваке године. Упркос томе, и даље најупорније проповедају одрживи развој упирући прстом у остале. Kако средином века прехранити готово две и по милијарди будућих уста?

Пет корака до хране

У научним круговима све чешће се помиње стратегија „пет корака” који без трзавица доводи до циља. Првим се предлаже обустављање сече шума (и прашума) и преоравања пашњака; другим се препоручује увећање приноса на истим обрадивим површинама; трећим се подразумева знатно опадање неповољног утицаја на животну средину; четвртим се најављује промена начина исхране и петим се позива на смањење расипања (растур) за најмање 25 посто.

Kако испоручити више хране,
уз мање оштећење природне средине?
Стручно казано: за сваку кап по зрно.

„Пољопривредни отисак” има један од највећих удела у свеопштем отопљавању на Земљи, јер испушта више гасова „стаклене баште” од свих аутомобила, камиона, возова и авиона заједно; претежно метан из стаја и са пиринчаних поља, азотни оксид са ораница нађубрених вештачких ђубривом и угљен-диоксид након крчења шума и од гајења домаћих животиња.

Земљорадња и сточарство, ако нисте знали, угрозили су бројна пространства, од прерија у Северној Америци до атлантских шума у Бразилу.

„Зелени преврат” (или револуција), започет шездесетих година увођењем издашнијих сорти, бацањем више ђубрива, обилнијим наводњавањем и учесталијим коришћењем машина, у Азији и Латинској Америци забележио је запажен пораст рода разноврсних усева. У следећих 25 година сличан скок мора се постићи без нових обрадивих површина. Kако? Повећањем хранљивих састојака и чешћим наводњавањем у подручјима ниских приноса може се остварити за 58 одсто већа пољопривредна производња.

Од укупног износа калорија данас 55 процената троше људи, 36 стока, а остало (приближно девет) одлази у биогориво и индустријску прераду. Сада искрсава мало знана чињеница: животиње су неделотворни прерађивачи – од сто калорија из усева које поједу, човек добије тек 40 из млека, 22 из јаја, 12 из кокошака, 10 из свиња или око три из говеда!

Kако испоручити више хране, уз мање оштећење природне средине? Стручно казано: за сваку кап по зрно. Из досадашњег искуства је познато да коришћење сателита за надзирање и информатичке опреме за управљање увелико повећава приносе и у обичној и у органској производњи хране. Уместо људи, уходе се њиве; остале видове праћења препуштамо знатижељи неиспаваних „балканских шпијуна”. Шта урадити с растуром видљивим на сваком кораку?

Да вас подсетимо: готово четвртина калорија (25 одсто) и више од половине тежине хране изгуби се или проћерда пре него што буде прогутано! У богатим земљама у кућама, ресторанима или супермаркетима, у сиромашним на путу од њиве до купца, превасходно због непоузданог превожења и неодговарајућег складиштења. Има се, баца се!

Поновно окупљање у Плодном полумесецу заборавите, тамо нема места за милијарде људи. А ни сви Срби не могу под једну шљиву, иако ће их 2100. остати пет милиона!

Што се Земље тиче, није препоручљиво да је оплакујете, јер није угрожена. Милионима година су је засипале комете и астероиди, а она је изнедрила живот, чији је најсавршенији представник човек. Што год да јој он уради, изгледаће безазленије од покушаја да комарац убоде слона.

Али за седам милијарди година спржиће је Сунце око којег обиграва три милијарде година краће.

Станко Стојиљковић

Kолевка цивилизације

Плодни полумесец, с четири велике реке – Нилом, Јорданом, Еуфратом и Тигром, налази се у југозападној Азији и састоји се од Месопотамије и Леванта. С јужне стране омеђен је Сиријском пустињом, а са северне Анадолијом. Протеже се од источне обале Средоземног мора до Персијског залива, захватајући територију површине између 400.000 и 500.000 квадратних километара. Назив је сковао амерички археолог Џејмс Хенри Брестед, надахнут обликом територије која подсећа на полумесец.

Због богатог историјског наслеђа често га зову колевком цивилизације, јер се сматра местом настанка писмености и открића точка.

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар