МЕЂУ ИЗМЕЂУ

УВОД У ШЕСТО ИЗУМИРАЊЕ

Угрожени лавови (Википедија)

Угрожени лавови (Википедија)

На Земљи је у току „биолошко затирање” животињских врста, чији се укупан број од 1900. године смањио за, чак, 80 одсто.

Свеопште уништавање природних станишта изазвано је човековим делањем, наводи се у најновијем истраживању у часопису „Извештаји Националне академије наука” (САД). Научници упозоравају да је шесто велико изумирање узело маха.

У протеклих 500 милиона година
догодило се пет „масовних изумирања”,
у којима је заувек ишчезло три
четвртине свих врста које су
обитавале на нашој планети.

Милијарди јединки хиљада животињских врста – и ретких и обичних – нестаје пред нашим очима. Стање је горе него што се претпостављало, јер су уз остале узрочнике – пренасељеност, загађење, најезда опасних организама, тровање и загађење – минулих деценија учестала нагла климатска колебања. Највише су на удару кичмењаци: готово трећина (30 посто) више не постоји.

У протеклих 500 милиона година догодило се пет „масовних изумирања”, у којима је заувек ишчезло три четвртине свих врста које су обитавале на нашој планети. Последњи пут пре 66 милиона година, када су због удара астероида, дивљања вулкана и промена климе збрисани диносауруси и 75 посто свих врста.

Истраживање су спровели Универзитет Станфорд (САД) и Национални аутомомни универзитет (Мексико), а обухваћено је 27.600 копнених врста кичмењака и детаљну анализу 177 врста сисара изложених изумирању од 1900. и 2015. године. Нарочито је веома висок постотак опадања броја кичмењака. Од 27.600 врста које представаљају малтене половину познатих, трећина (8.851) је у бројчаном паду и распрострањености, иако се не сматрају угроженим.

Код 177 врста сисара сви су изгубили 30 или више одсто својих станишта, а у више од 40 посто 177 укупан збор је смањен за, чак, 80 постотака. Неколико врста, до пре деценију-две сматраних сигурним, сада се сврставају у угрожене. Као пример наводи се драматично опадање броја гепарда, орангутана, лавова, љускара и жирафа.

Сви показатељи упућују да следи још снажнији ударац на биоразноликост у наступајућим деценијама.

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар