ПАНДОРИНА КУТИЈА

УЗРОК СМРТИ ВАМПИРИЗАМ

Старо гробље (Википедија)

Посмртни остаци детета које је на веома неуобичајен начин средином петог века сахрањено недалеко од Рима, указују да се заједница којој је припадало суочавала са тешком болешћу.Усред блатом прекривених јама налазили су се остаци одојчади, мале деце и абортираних фетуса, који су били закопани заједно са гаврановим канџама, жабљим костима, бронзаним котловима испуњеним пепелом и жртвеном штенади.

Унутар минијатурне гробнице, усред некадашње римске виле у италијанском градићу Луњану, налази се тело десетогодишњег детета које је умрло пре више од 1.500 година. Овај скелет био је положен на бок, а у његова уста, која су била широм отворена, био је убачен камен кречњака величине повећег јајета.

Истраживачи верују да је ово дете, чији пол још није познат, умрло након смртоносног избијања епидемије маларије. Опака болест унесрећила је током петог века заједницу која је тада настањивала овај мали средњовековни град на брду, око 100 километара северно од Рима. Трагови зуба пронађени на површини камена у устима детета археологе наводе да верују да је камен с намером ту стављен након дететове смрти – била је то бизарна, древна пракса која је служила да дете спречи у томе да устане из мртвих и настави да шири заразу.

„Знамо да ова врста необичног поступка најчешће указује на страх од не-мртвих, а нарочито страх да би ови мртваци могли да се врате из гробова не би ли наставили да шире заразу међу живима. Стављање камена у дететова уста био је буквалан или симболичан начин да се оно онеспособи”, каже Џордан Вилсон, биоархеолог и докторандУниверзитета Аризона, уједно и део тима који је открио овај скелет.

„Заједница која је била на тачки прелазаиз
паганизма у хришћанство – престрављена
умирањем које није могла да објасни –
Прибеглаје вештичарењу и ритуалном
сахрањивању деце”. (Дејвид Сорен)

Ово откриће последње је од неколико десетина скелета који су пронађени у La Necropoli dei Bambini или „гробљу беба”, напуштеној римској вили која је претворена у масовно дечје гробље негде средином петог века. Заједница која је била на тачки прелаза из паганизма у хришћанство – престрављена умирањем које није могла да објасни – прибегла је вештичарењу и ритуалном сахрањивању деце, каже Дејвид Сорен, професор са Универзитета Аризона, који последње три деценије надгледа археолошка ископавања на овом локалитету.


Дејвид Сорен (Аризона)

Нова сазнања пружају летимичан поглед на једно престрављено друштво које се суочило са смртоносном, непознатом болешћу. Археолози кажу да је то можда утрло пут крају Римског царства и чак спречило хунског војсковођу Атилу Бича Божјег да спроведе инвазију на Италију.„Мора да је то била ситуација у којој не знаш шта се догађа, немаш никакву представу о томе. У очајању би покушао готово све и послушао било кога ко би дошао са неким одговором”, наводи Сорен.

Сорен каже да је за гробнице сазнао још 1987, када је био позван да посети Луњано, центар вештичарења из периода Римског царства. Тамо је видео оно што је остало од некадашње виле, која заузима простор величине данашњег тржног центра.

Био је то древни начин сахрањивања људи
којих су се плашили, будући да су веровали
да имају натприродне моћи као што је
повратак из мртвих, или оних који су
кршили друштвена правила.

Истраживачи су пронашли остатке пирамидално обликоване трпезарије, просторије за робове, таванице која пада косо на све четири стране, слика и зидних мозаика. Усред блатом прекривених јама налазили су се остаци одојчади, мале деце и абортираних фетуса, који су били закопани заједно са гаврановим канџама, жабљим костима, бронзаним котловима испуњеним пепелом и жртвеном штенади.

Археолози ове сахране називају „изопаченим сахранама”: био је то древни начин сахрањивања људи којих су се плашили, будући да су веровали да имају натприродне моћи као што је повратак из мртвих, или оних који су кршили друштвена правила, наводи Вилсон.


Илустрација (Викимедија)

Сорен и његов тим археолога од тада су ископали остатке 51 детета за које је доказано, путем биомолекуларних тестова, да су умрли од маларије, а за фетусе се верује да су још пре рођења били осуђени на пропаст услед ове болести. Најстарије дете имало је десет година, и то је управо оно чији су остаци недавно откривени. Истраживачи још нису спровели даље анализе којима би утврдили да ли је дете умрло од маларије, али докази попут гнојног зуба, што је пропратни ефекат болести, указују да је то заиста био случај.

Луњано није једини локалитет где су вршене „вампирске сахране”. У Венецији, на северу Италије, остатке старије жене из 16. века, која је сахрањена са циглом у устима, а октривена 2009, назвали су „вампир из Венеције”. У Енглеској, 120 километара северно од Лондона, пронађен је прошле године човек из трећег или четвртог века, који је имао камен на месту где му је некада био језик.Иза свих ових бизарних открића налазе се људска бића која су живела у страху, закључује Вилсон.

У петом веку, у урбанизованој римској империји која је била царство на умору, појављивале су се бројне заразе и болести које су се шириле путем загађене хране и воде. Мочваре у околини Рима биле су рај за комарце, што је створило погодну средину за појаву маларије, која ће као болест остати неоткривена све до 19. века.

(Ђорђе Петровић, ЦПН)

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар