Vaš smartfon, laptop i televizor razmenjuju informacije međusobno birajući sadržaj koji bi mogao da vas interesuje, bilo da je u pitanju video igra koju hoćete da igrate ili film koji biste odgledali. Sve ovo država proverava.
Vladimir Kočović
Godina je 2035. Probudili ste se, pogledali ste izveštaj programa kojeg ste pokrenuli prethodne noći radi strategije investiranja novca, i u izveštaju je pisalo da će pšenica na berzi skočiti 5% ove nedelje. Puni zadovoljstva, jer znate da je ova informacija zasnovana da pouzdanom algoritmu mašinskog učenja uz verovatnoću od 91,37%, pišete elektronski ugovor o pul fjučersu kriptovalute berze pšenice koji će se desiti za 6 dana, 20 časova, 32 minuta i 53 sekunde od trenutka kada ste napisali ugovor.
Samim ovim „pozajmili” ste deonice, i očekujete da vaš algoritam pogodi ishod. Ako berza bude pratila trend koji je predvideo algoritam, prodaćete pozajmljene deonice i zaraditi novac, ali ako promaši izgubili ste novac.
Prolazi nedelja, dobijate poruku na vašem elektronskom novčaniku, koji je aplikacija na vašem smartfonu. Piše da se stanje na računu uvećalo usled uspešno obavljene fjučers transakcije, iako vidite da dobit nije ona koju ste očekivali znate zašto je to tako. Razlog tome je što vam je država već uračunala porez na transakciju automatski, kako ne biste morali da brinete o porezu na kraju fiskalne godine.
I nije samo porez postao automatizovan.
Svaka transakcija u kojoj ste učestvovali
– kupovina, poklon od prijatelja ili neki
vid donacije –odmah se proverava i prati.
Uopšteno govoreći, reč „transakcija”
sada se koristi za skoro sve.
Prisećate se kako je bilo nekada kada je plaćanje poreza bilo gadno i dosadno, jer ste morali da popunjavate razne formulare, ali svega toga više nema. Država je uvela novi elektronski novčanik, gde možete da vidite sav novac koji ste potrošili, dobili, i u kojem imate popis svih računa i dohodaka, i svi vidovi poreza se preračunavaju i oduzimaju vam se sa računa. Proces je automatski, neosporiv, i u nekim trenucima potpuno nevidljiv za vas.
Svemoćna transakcija (Vikipedija)
I nije samo porez postao automatizovan. Svaka transakcija u kojoj ste učestvovali – kupovina, poklon od prijatelja ili neki vid donacije –odmah se proverava i prati. Uopšteno govoreći, reč „transakcija” sada se koristi za skoro sve.
Vaš „pametni automobil”, kojim više ne možete da upravljate, razmenjuje informacije o stanju na putevima s drugim automobilima u mreži, pravi prioritete i bira najbržu putanju. To je sve transakcija.
Vaš smartfon, laptop i televizor razmenjuju informacije međusobno birajući sadržaj koji bi mogao da vas interesuje, bilo da je u pitanju video igra koju hoćete da igrate ili film koji biste odgledali. Sve ovo država proverava.
Ukoliko idete ulicom i pređete semafor na crveno svetlo, kamere vas snimaju, dok algoritmi upoređuju lice i nalaze vas u policijskoj bazi podataka. Ako pišete nešto protivzakonito na društvenim mrežama, pametni programi tragači pronalaze vašu lokaciju u sprezi sa internet provajderom i evidentiraju vas. Sve ovo su transakcije.
Pogledali ste vaš i-mejl i videli poruku od poreske uprave: „Molimo vas unesite razlog sledećih transakcija”. Vi ste očekivali ovaj imejl, jer vam je zet poslao 100 evra za rođendan. Upisujete: „Rođendanski poklon”. Ali postoji problem, vaš zet je u stvari zaboravio da je to vaš rođendan, on je poslao novac misleći da je dužan zatp što ste mu pomogli pri preseljenju. Iako niste znali, upravo ste sebi zakazali reviziju.
Sistem radi svetlnosnom brzinom, algoritmi mašinskog učenja i neuroligvistike zaključili su da postoji nepoklapanje u vezi s razlogom transakcije, i dobijate poruku: „Molimo vas očekujte posetu jednog od našeg revizora u 18:00”. Ali vi ste već zatvorili imejl, niste očeivali poruku, a i zašto bi? Nemate šta da krijete, ne bi trebalo da bude problema, zar ne?
Odlučili ste nakon posla da odete na druženje sa kolegama u obližnjem restoranu. Nakon toga ulazite u automobil i kažete mu da vas odvede u školu vaše sestričine jer ona danas ima svoju prvu predstavu, ali on neće da uradi to što ste mu rekli već vam ispisuje obaveštenje na malom ekranu: „Greška! Nelegalna putanja”.
Svuda algoritmi (Vikipedija)
Zbunjeni, proveravate svoj smartfon, i vidite obeveštenje: „Transakcije su vam zamrznute. Molimo da odete u vaš ogranak poreske uprave i da zatražite otvaranje. Vaše vozilo je obavešteno. Vreme poruke 18:05.”
Takođe ste dobili besnu poruku vašeg zeta, koju upravo gledate preko naočara za proširenu stvarnost i saznajete da su i njegove transakcije zamrznute, i zahteva da mu kažete šta ste upisali u onom imejlu.
Ovo je svet gde je država prihvatila tehnologiju kriptovaluta. U ovom svetu podaci o transakcijama se legalno upisuju u blokčejn, i legalno se povezuju. Sledeći su efekti:
1. Nastanak P2P ekonomije, gde se snabdevači svih dobara ili servisa mogu uporediti sa potrošačima bez čoveka. To im donosi više novca, dok potrošači troše manje, i životni standard je porastao za sve.
Legalne i birokratske procedure, koje su zahtevale stotine dokumenata, skupocenih pravnika i drugih troškova, sada regulišu napredni algoritmi i programi. To znači da sve strukture države, kao što je poreska uprava ili policija, ne moraju više da čekaju zakonske naloge, jer se nalozi odmah izdaju kada se određeni uslovi zadovolje sa novim legalnim sistemom pametnih elektronskih ugovora.
Javnost voli kriptovalute. Ne postoje male glavobolje, poput podele novca s vašim cimerom na kraju svakog meseca oko stanarine. Brinete samo o novcu koji potrošite za sebe, i gledate kako vam automatski pristiže ako vam je neko dužan. Ali i država je takođe voli: Sada su ljudi prestali da koriste papirni novac u zamenu za državnu kriptovalutu, i postalo je lako pratiti prevarante i kriminalce.
Nakon što ste izbacili sav bes iz sebe, dozvoljavate automobilu da vas vozi u revizorsku kancelariju – jedino mesto gde „legalno” može da vas odvede sada – ulazite unutra i pitate zbog čega su vas pozvali.
Čovek u odelu vam se obraća: „Želimo da nam objasnite kakva je priroda vašeg posla van blokčejna. Molimo vas, dajte nam vaš privatni ključ, pun izveštaj o svom papirnom novcu ili vrednosti koje ste dobili prethodne godine, nudite kooperativni u ovoj istrazi ili ćete se suočiti sa pravnim posledicama pokušaja pranja novca ili izbegavanja plaćanja poreza.”
Počinjete da se prisećate poslednjih 15 godina, i mislite u sebi: „Kako se ovo dogodilo?”
Sećate se kripto-anarhista i liberala koji su govorili o blokčejnu kao pokretaču velikih sloboda. Pričali su kako će tehnologija da nas oslobodi regulative. Umesto toga, sve je ispalo gore.
