ЕКОСОФИЈА

ВАТРОМЕТ МОРСКИХ КЋЕРИ

Размножавање у пролеће (Википедија)

До 18. века већина научника веровала је да су корали биљке које се скамене када их извадимо из воде. Међутим, корали су мале морске животиње чија су жива тела, полипи, прирасли уз камену подлогу.

Сматра се да су те животињице једна од најстаријих група на нашој планети. Образују коралне гребене, пружају храну и уточиште другим врстама. Верује се да ће једнога дана корални гребени порасти и изронити преко површине мора, стварајући корална острва или атоле, а чињеница је да све врсте корала доприносе највећем благу наше планете: биодиверзитету. Због тако великог еколошког значаја, налазе се у центру интересовања.

Насељавају топла мора попут Средоземног, обале Аустралије, Јужни Пацифик, воде Африке. Изграђени су од калцијум-карбоната. У свету постоји око 800 познатих коралних гребена, од којих је 600 у Индонезији. Назив корала потиче од грчке речи коралион, што у преводу значи кћи мора.

На Окинави пију воду обогаћену
минералима из корала, која садржи
чак 20 пута више органског
калцијума него обична вода.

Те морске кћери су очаравале људе од давнина. Најранији докази о употреби корала потичу из каменог доба, а давних дана су Египћани, Грци и Римљани своје палате и посуде украшавали коралним бојама. Корали су се користили и у изради накита. Постоји грчка легенда о настанку корала. Грци верују да је Персеј, који је у борби победио Мадузу, бацио у морске дубине њену главу, а она се потом претворила у корал.

Лек у облику праха

Арапи су користили корални прах против очних и кожних болести, за детоксикацију организма, као и за анемију. Лек од корала увек се узима у облику праха, а Индијци верују да је повезан са срчаном чакром, па се снови у којима се корал појављује тумаче као знак оздрављења. У средњем веку коралима су се приписивала лековита својства, као и заштита од злих сила.

Данас се у савременој медицини користе супстанце добијене екстракцијом садржаја корала, и то у лечењу дијабетеса, срчаних обољења, остеопорозе….
Корали су становници топлих мора. Најчешће су црвени, али постоје и бели, ружичасти, плави и ретко црни.

Подсећају на грм и живе у заједницама. На годишњем нивоу корали порасту око пет центиметара, па су самим тим и угрожена врста, којој прете озбиљна загађења и повећане температуре мора услед глобалног загревања наше планете.

Размножавање у пролеће (Википедија)

Заједница корала (Википедија)

Од давнина представљају симбол женске лепоте код већине народа, а сигурно је да много тога још не знамо о тим крхким животињицама. Као да људима нису довољни дијаманти, сафири и драго камење, па су решили да се украсе живим бићима. Углавном су то црвени корали као најатрактивнији.

Велики корални гребен

Аустралијски Велики корални гребен, видљив чак и са Месеца, један је од најлепших украса планете. Модре, индиго, сафирне и беле боје, дугачак 2.300 км ‒ највећи је живи организам на свету. Сам гребен се састоји од 400 и више врста корала, а научници верују да је настајао пре око десет хиљада година, током којих се океан подигао до данашњег нивоа.

Из богатства боја рађају се нови
корали које море лагано преноси
до места на којима настају нови,
предивни гребени.

У близини тог гребена живе и веома ретке и занимљиве животињске врсте (као што је велика зелена корњача), због чега је сам гребен на листи светског наслеђа Унеска.

Нажалост, научници коралним гребенима не предвиђају светлу будућност. Тврде да ће због глобалног загревања за неколико десетина година са лица Земље нестати чак трећина тих украса природе. Размножавање корала дешава се сваког пролећа и то је невероватан призор ‒ дуж целог коралног гребена, због неког хемијског процеса, понекад и само због промене светла, читава популација реагује тако што испушта наранџасте, црвене, плаве и зелене честице јајних ћелија и сперме. Из богатства боја рађају се нови корали које море лагано преноси до места на којима настају нови, предивни гребени.

Црни давао снагу

Постоји више од 350 нијанси корала; тај крхки, јединствени и прелепи минерал топлих мора познат је још од античког периода. Користили су их Сумерци, Микенци, Грци, Римљани, Индијци, Кинези… Египћани су их посвећивали богињи љубави Изиди, због чега су били чест поклон на венчањима, док су их Грци намењивали богињи ноћи. Римљанке су их носиле да би привукле пажњу мушкараца и у њима пробудиле љубав. Најстарији познати предмет од корала стар је више од двадесет хиљада година.

Најпознатији на свету је црвени, мада постоје многи варијетети корала ‒ бледорозе, бели, жути, црни, тиркизни, наранџасти, љубичасти… док су најцењенији јаркоцрвени јапански „мороˮ, розе „бокеˮ и црвени „сарденаˮ.

Црни корал, каже легенда, давао је снагу и моћ Менелају, чувеном грчком ратнику, који је са Одисејем учествовао у Тројанском рату. Величанствено изгравиран црни корал помагао му је у борбама и чинио га непобедивим.

Накит од корала (Википедија)

Током средњег века корал је ношен као талисман против злих сила, духова, вештица… Веровали су и да губи боју уколико његов власник од нечега болује, а због својих „магијскихˮ моћи дариван је новорођеним бебама, док су жене носиле минђуше од корала као „љубавне амајлије“. Популарност корала после средњег века нагло је опала, све до 1870. године, када га је у Енглеску донео јувелир Роберт Филипс.

Изузетна лепота претворила их је у најлепши накит, па су се израђивали предивни комади изрезбарени у облику цветова, лишћа, воћа… У викторијанско доба накит од корала, комбинован са дијамантима, брилијантима, смарагдима… и другим драгим камењем био је на цени, а примерци из тога доба данас вреде читаво богатство.

Крајем 19. века корал губи популарност да би поново ушао „у моду“ половином прошлог века. У Италији, на пример, данас су врло популарне амајлије од корала, али постоји једно важно правило ‒ мушкарци носе амајлије и украсе од црвених корала, а жене само од белих. Колико су лековити сведочи и случај острва Окинаве, где живе најстарији људи на свету. Наиме, на том месту има много стогодишњака, а научници то тумаче чињеницом да пију воду обогаћену минералима из корала, која садржи чак 20 пута више органског калцијума него обична вода.

(Александра Стојановић, РТС)

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар