МЕЂУ ИЗМЕЂУ

ВЕЛИЧАНСТВЕНА ПРОСЛАВА

Инжењери 21. века

„Свесни смо да без троугла држава-привреда-академска заједница и потпуне хармонизације, не само стратегије, него и оперативне политике развоја нема напретка Србије. Стога је Машински факултет иницирао разговоре на тему индустрија 4.0, као мапе пута који води успеху”, закључио је декан проф. др Радивоје Митровић на свечаној академији којом је Машински факултет у Београду обележио 70 година од оснивања и 145 година од увођења наставе машинства у Србији.

Машински факултет у Београду свечано је обележио два важна датума у својој историји – 70 година од оснивања и 145 година од увођења наставе машинства у Србији. Свечаној академији у препуном амфитеатру (око 800 посетилаца, а око стотинак и више остало је у предворју јер су исто толико унутра стајали) присуствовали су чланови Владе Србије, представници Универзитета у Београду,  САНУ, ректори и декани из Србије и региона, декани машинских факултета у Србији и региону, истакнути привредници, уметници, студенти и професори …

Јубилеј Машинског факултета je прилика  да подсетимо на врхунске резултате које је наша установа остварила у протеклим деценијама, али и да представимо оквир будућег развоја, поручио је декан МФ, проф. др Радивоје Митровић, поздрављајући бројне госте. „Унапређење квалитета образовања, научноистраживачког рада, међународне научне сарадње и сарадње с првиредом су главни развојни приоритети. У настави и лабораторијском раду увели смо низ иновација. Машински факултет може да се похвали најмодернијом лабораторијом из области ИТ, центрима за роботику, енерегетску ефикасност, мотори и моторна возила, ЦИАХ и много других лаобораторија које омогућавају да студенти машинства, поред врхунских теоријских знања имају и практичне компетенције, истакао је проф. Митровић.

Машински инжењери пресудно су утицали
да Србија од једне руралне земље за кратко
време постане модерна европска земља,
а то се очекује и убудуће.

Освнувши се на достигнућа Машинског факултета, он је посебно издвојио рад инжењера ваздухопловства Ненада Хрисафовића, који је присуствовао академији, а учествовао је у конструисању и производњи чувене ракете „аријана 3” у Француској. „Таквих бисера расутих по свету Машински факултет и данас има много и њима су врата ове установе увек отворена”, нагласио је декан МФ.

Радивоје Митровић

Машински инжењери пресудно су утицали да Србија од једне руралне земље за кратко време постане модерна европска земља, а то се очекује и убудуће. „Свесни смо да без троугла држава-привреда-академска заједница и потпуне хармонизације, не само стратегије, него и оперативне политике развоја нема напретка Србије. Стога је Машински факултет иницирао разговоре на тему индустрија 4.0, као мапе пута који води успеху”, закључио је декан Машинског факултета.

Свечаној академији је присуствовао и министар рударства и енергетике Александар Антић који истакао да Србија треба да буде поносна на генерације студената и професора машинства који су претходних деценија дали велики допринос трансформацији земље у модерно друштво. „Допринос генерација инжењера у области енергетике био је капиталан. Нема ниједног микро сегмента нашег енергетског система у којем машинци нису дали огроман допринос”, рекао је Антић, нагласивши да и будућност енергетског сектора Србије, који је у снажној транзицији, у великој мери зависи од студената и професора Машинског факултета.

Министар заштите животне средине Горан Триван истакао је да да нема напретка Србије ако се питање животне средине не стави међу највише приоритете и додао да Машински факултет предњачи у технологијама и кадру када је реч о томе. „Кључно питање за бављење екологијом у Србији је коришћење угља као енергента који је у исто време и загађивач. Зато позивам Машински факулет да нам помогне да постигнемо компромис одрживог развоја”, поручио је Триван.

Ректорка Универзитета у Београду Иванка Поповић честитала је Факултету на постигнутим резултатима и истакла да су напори који се улажу на сваком техничком факултету, као и осталим факултетима БУ, изузетно значајни за напредак наше земље и региона. Уз класичну наставу, треба дати велики значај и интердисциплинарности као кључном начину да одговоримо изазовима времена које долази и које наслућујемо са платформама као што индустрија 4.0”, навела је Поповић.

У име Српске академије науке и уметности, јубилеј Машинском факултету честитао је потпредседник САНУ, академик Љубомир Максимовић.

Свечана академија завршена је уручивањем специјалне плакете за допринос развоју и афирмацији Машинског факултета: Министарству просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, компанији „Енеропројект”, Електропривреди Србије, Нафтној индустрији Србије, компанији „Цептер интернешенел”, проф. др Браниславу Јојићу и дипл. маш .инж. Браниславу Грујићу.

Добили су је и студентски тимови Confluence Belgrade и „Тенфор друмска стрела” за постигнут успех на међународним светским такмичењима и достојно представљање Машинског факултета, Универзитета у Београду и Србије.

Награђени су и најбољи студенти: студент генерације Милош Петрашиновић, мастер инжењер машинства, који је уједно и најбољи студент мастер академских студија, као и најбољи академци на основним академским студијама: Наталија Перишић, Лука Миличић и Јагош Стојановић.

У име добитника признања, привредника и студената, захвалио се проф. др Владимир Поповић, државни секретар у Министарству просвете, науке и технолошког развоја, иначе професор Машинског факултета и први ментор Формула студент тима. „Поносан сам што сам овде и што сам машинац. Министарство просвете, науке и технолошког развоја наставиће и у наредном периоду да заједно ради са Машинским факултетом. Само удружени можемо много тога да урадимо. Министарство је припремило читав сет нових закона о науци, међу којима је и Закон о Фонду за науку. Идуће године ћемо уложити више у Фонд за иновацину делатност, а радићемо и на реформи научног сектора, који мора више да служи друштву”, поручио је, између осталог, проф. Поповић.

(Извор МФ)

О аутору

Vladan Milenkovic

Оставите коментар