Kada se, zaista, dogodio? Opšteprihvaćeno mišljenje glasi da je to bilo pre 13,7 milijardi godina, iako najnovija istraživanja u CERN-u idu do 14,2 milijarde godina. A Maje još dalje u prošlost: čak 16,4 milijarde godina, što je zapisano na jednoj steli. Otkuda razdoblje od milion milijardi godina koje mu je prethodilo?
Prof. dr Petar Kočović
Jedno pitanje vekovima muči čovečanstvo: kada je nastala vasiona? Možda nije mučilo svih 110 milijardi stanovnika koliko je živelo na našoj planeti u celoj istoriji (od nastanka do danas).
Starost univerzuma i Zemlje je od velikog značaja za kosmološke teorije i u žiži je izučavanja od davnina.
Ali, veći pomaci su napravljeni tek od sredine 17. veka. Naime, 1644. godine hebrejski naučnik dr Džon Lajtfut (1602-1675), zamenik kancelara Univerziteta Kembridž, sastavio je istoriju na osnovu biblijskih kazivanja. Izračunao je da je svet nastao u vreme prolećne ravnodnevice 3298. godine p. n. e. u devet sati ujutro! Jedino nije odredio na kojoj se to geografskoj dužini zbilo.
Nekoliko godina kasnije, 1650, arhiepiskop od Armaga i primat cele Irske (kako je glasila titula), Džejms Ušer (1581-1656), doveo je u korelaciju srednjoistočnu i mediteransku istoriju i svete zapise da bi odredio datum stvaranja: 24. oktobra 4004. godine pre Hrista. Sledećih nekoliko desetina godina niko nije pokušavao da odredi starost. Jednostavno, nije bilo novih dokaza. Ali se pretpostavljalo da je kosmos stariji od Zemlje, i to mišljenje je počelo da prevladava.
Godine 1760. Žorž Luj Leklerk ili grof Bufon (ali ne golman italijanske fudbalske reprezentacije, možda neki njegov predak, 1707-1788), ocenio je da je starost Zemlje oko 75.000 godina, izračunavši da je toliko bilo potrebno da se ona ohladi i pređe iz tečnog u čvrsto stanje.
Godine 1831. Čarls Lajel (1797-1875) došao je do 240 miliona godina, a procenu je utemeljio na osnovu fosilnih ostataka morskih školjki. A godine 1897. Vilijam Tomson (1824–1907) iskoristio je naprednu tehniku i znanje iz provođenja i prostiranja toplote da izračuna Zemaljsku konstantu hlađenja. Zaključio je da je Zemlja stara između 20 i 400 miliona godina.
Četiri godine kasnije, 1901, Džon Džoli (1857-1933) na osnovu izlivanja soli iz reka u okeane sračunao da je to iznosi od 90 do 100 miliona godina. Ernest Raderford i Bertram Boltvud su od 1905. do 1907, ispitujući starost stena i minerala na temelju radioaktivnih ostataka, letvicu podigli na 500 miliona do 1,64 milijarde godina. Naknadni naučni radovi su pokazali da su pojedine stare, čak, 4,3 milijarde godina.
U 20. veku je fokus usmeren na stvaranje Sunčevog sistema i samog univerzuma. Na osnovu tumačenja tzv. crvenog pomaka udaljenih zvezda i galaksija, Edvin Habl (1889-1953) 1929. godine izračunao je konstantu koja će se nazvati njegovim imenom. Naime, kosmos se širio uniformno od početka, a originalni podaci pokazuju je nastao pre dve milijarde godina.
Godine 1947. Džordž Gamov (1904-1968), koristeći Hablove originalne podatke o sjaju cefeida (vrsta zvezda), zaključio je da je širenje započelo pre dve do tri milijarde godina i da se nastavlja. U fusnoti je napisao: „Novije informacije govore da je taj period nešto duži”.
Bart Jan Bok (1906-1983) je 1952. godine utvrdio da galaktički grozdovi moraju biti stari od jedne do 10 milijardi godina. A onda je na red došla NASA. Godine 1999. astronomi su objavili da je kosmos star oko 12 milijardi godina, a procene su išle i do 13,5 milijardi.
Kada se, zaista, dogodio „Veliki prasak” (Big Bang)? Opšteprihvaćeno je da je to bilo pre 13,7 milijardi godina, iako se najnovija istraživanja u CERN-u protežu do 14,2 milijarde godina.
A na stelama pronađenim u mestu Kobe na Jukatanu (Meksiko) stoji – 16,4 milijarde godina! Tada je, naime, po Majama, započelo stvaranje. Za Maje je pogrešno vezan datum smaka sveta: 21. decembar 2012. Treba reći da su španski sveštenici uništili sva pisana dokumenta, osim četiri, u kojima se, kao i na kamenim piramidama, hramovima i stelama, traži dan kada će doći do konvergencije svesti, ali ne i „smaka sveta” – a to je datum datum 6 Ahau, 8 Cumku iz Majanskog kalendara.
Prema matematičarima, nemoguće je tačno odrediti pomenuti datum: ocene variraju od –500 do +300 godina u odnosu na danas, a sve zavisi od datiranja vremena u ostalim civilizacijama. Dr Johan Kelmen smatra da će se datum konvergencije dogoditi 28. oktobra 2011, a pojedini majanski šamani najavljuju 31. mart 2013.
Ali nešto drugo zbunjuje: na istoj steli ispisano je razdoblje od milion milijardi godina (1 E+10) koje je prethodilo „Velikom prasku”. Šta se tada desilo?
Hiljadu milijardi
Na Kobe steli zapisana su vremenska razdoblja koja označavaju veće cikluse (kin – dan, uinal, tun, katun, baktun…). Baktun ima, na primer, 144.000 dana, ili 394,3 godine. A 13 baktuna predstavljaju 5.125 godina. Tun označava 360 dana. Tako dolazimo do 13 x 209, što po Majama predstavlja datum početka stvaranja – trenutak kada se, po zapadnim naučnicima, dogodio „Veliki prasak”. Do ove brojke oni još nisu stigli.
Međutim, na steli postoji još jedna neverovatna brojka – a to je 13 x 1021 tuna pre „Velikog praska”! Šta se u tih hiljadu milijardi godina zbivalo? Odgonetka se očekuje, najverovatnije, do kraja 21 veka. Napredak u datiranju prošlosti, naime, odigrava se po eksponencijalnoj krivoj, onako kako nauka napreduje.
