ПЕТА ДИМЕНЗИЈА

ВОДА ПАМТИ И ЛЕПО И РУЖНО

Масару Емото(Википедија)

Масару Емото (Википедија)

Пре него што некоме изговорите ружне и грубе речи, сетите се да две трећине људског организма чини вода, а јапански научник Др Масару Емото је лабораторијски доказао да речи и емоције које упућујемо другима, изазивају промене у молекуларној структури воде.

Вода заузима седамдесет одсто укупне површине наше планете Земље, а тај исти проценат воде садржи и тело одрасле особе. Дугогодишња истраживања јапанског научника Масару Емота показала су да вода има способност пријема и памћења информација којима је изложена. Током свог двадесетогодишњег опсежног истраживања он је узимао узорке воде са најразличитијих места, замрзавао их, а онда у лабораторијским условима посматрао.

Узорци воде на којима су биле лепе речи
формирали су дивне, правилне кристале,
а ови други, на које су налепљене етикете
са ружним и грубим речима, нису имали
правилне, већ разједињене, аморфне
облике видљиве под микроскопом.

Кап воде је стављао у петријеве шоље и замрзавао, и залеђени кристал воде под микроскопом увећавао 200 до 500 пута и фотографисао. Прво што је Емото приметио је да молекул чисте воде постаје правилан кристал, док загађена вода ствара кристале неправилне и разбијене структуре. До тог закључка је дошао упоређујући залеђене узорке чистих изворских вода, глечера и кишница, са узорцима узетих из загађених река које протичу кроз градове и индустријске зоне.

Другачији кристали (Википедија)

Истраживачка радозналост и идеја да се вода понаша као жив организам, који има способност да апсорбује и памти, навеле су Емота на даљи ток експеримента. Узео је чисту, дестиловану воду, ставио ју је у епрувете и на сваки узорак залепио етикете са одштампаним речима и порукама. На једнима је писало — хвала, волим те, анђео, лепо, мир, а на другима — будало, мрзим те, убићу те, ђаво, рат. Резултати тог експеримента су научнику и његовом тиму били запањујући.

Узорци воде на којима су биле лепе речи формирали су дивне, правилне кристале, а ови други, на које су налепљене етикете са ружним и грубим речима, нису имали правилне, већ разједињене, аморфне облике видљиве под микроскопом. Исте резултате је добио и када је узорцима дестиловане воде пуштао различите врсте музике. Они којима је пуштана нежна и пријатна музика, кристалисањем су стварали пахуљасте, складне и лепе облике, а узорци којима је пуштана агресивна у груба музика, попут хеви-метала, стварали су замућене, неправилне и недефинисане кристалне структуре.

 

Промене у структури кристала су забележене и када су узорцима узетих из индустријски загађених језера и река, изговаране молитве. Другачије су се изгледали кристали таквих узорака пре и после излагања благим и добронамерним молитвеним текстовима. Након тог третмана би ружне и нејасне структуре залеђеног молекула постајале чистије, јаснијих ивица и складнијег изгледа.

 

Након објављивања резултата тих истраживања, нико више не може да порекне како речи које изговарамо другима нису важне. Више не можемо да оправдавамо изговорене реченице пуне мржње, агресије и деструкције са оним „пас лаје, ветар носи”.

 

Очигледно је, а захваљујући господину Емоту, и научно доказано да је и те како важно шта причамо. Јер ако једно: „Хвала, волим те” или „Будало, мрзим те”, на узорцима воде у епруветама остављају такве последице, замислите како тек утичу на седамдесет одсто нашег тела које чини вода? Зато реците људима око себе да су лепи и да их волите. Реците то сваког јутра свом одразу у огледалу.

 

Није узалуд. Не заборавите на лепе и нежне речи, јер молекули воде у вама сигурно неће.

 

(Извор Спутњик)

 

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар