МЕЂУ ИЗМЕЂУ

ВОДА У ЧЕТВРТОМ СТАЊУ

Сада су физичари показали да између 40 и 60 Целзијусових степени течна вода може да промени своје стање, испољавајући нов скуп особина зависно од стања у којем се налази.

Вода је једно од основних једињења на Земљи, чини око 60 одсто људског тела, а чуднија је него што смо могли замислити. Истраживачи су проучавали њена физичка својства и открили да, када се загреје од 40 до 60 Целзијусових степени, почиње да прелази у једно од два различита течна стања.

Са изузетком живе, вода
има највећи површински
напон од свих течности.

Као хемијско једињење од суштинске важности је за живот на планети, до те мере смо на то навикли да је тешко замислити да је сложенија од три основна стања: чврстог, течног и гасовитог. (У веома ретким околностима, може да се обликује као плазма).

Са изузетком Меркура, вода има највећи површински напон од свих течности. Једина је од познатих супстанци која у чврстом стању плута у својем течном стању и, за разлику од скоро сваке друге, она се шири када се замрзне. И одликује се високом тачком кључања с обзиром на своју малу молекулску тежину.

У распону од нуле до сто
Целзијусових степени, када
се вода приближи 50. подељку
наступа прелаз за многа својства!

„Нико не разуме воду”, указује научни писац Филип Бол у часопису „Природа” (Nature). „Збуњујуће је да то признам, али твар (грађа) која покрива две трећине наше планете и даље је тајна. Још горе, што је више гледамо, изазови се више нагомилавају: нове технике испитивања молекулског устројства течне избацују више загонетки.”

Сада су физичари показали да између 40 и 60 Целзијусових степени течна вода може да промени своје стање, испољавајући нов скуп особина зависно од стања у којем се налази. Међународни тим, предвођен физичарком Лором Маестро са Универзитета Оксфорд, завирио је у неколика својства воде.

Везе између молекула су
краткотрајне, а водоничне су
још слабије од спона које
повезују појединачне атоме
водоника и кисеоника.

Погледали су провођење топлотне, индекс преламања, проводљивост уопште, површински напон и диелектричне константе – колико електрично поље може да се прошири кроз супстанцу – и како су се ове особине мењале с колебањем температуре од нула 0 и 100 Целзијусових степени. Када је вода достигла 40 степени, ствари су почеле да се мењају, одлике су почеле да се мењају све до 60 степени.

Око 64 степени провођење топлоте, на 50 степени индекс преламања, око 53 степени проводљивост и на 57 степени површинска напетост. Близу 50 Целзијусовх степени је прелаз за многа својства! Шта се, у ствари, догађа?

Још није јасно, али је чињеница да вода може да се пребаци у једно од два потпуно различита течна стања на извесним температурама може да буде повезана с тим зашто уопште има тако необичне особине. Везе између молекула су краткотрајне, а водоничне су још од спона које повезују појединачне атоме водоника и кисеоника. Из тог разлога водоничне везе се стално кидају и успостављају. Али у том нереду постоји низ структура и правила, иако нико не зна поуздано како се то дешава.

Сви су сагласни, међутим, да пролазне молекуларне структуре воду издвајају од већине других течности. Упркос томе, резултати би требало независно да се понове у неком другом истраживању пре него што се у школским уџбеницима опишу три или пет стања воде, а то би имало велике последице на наше разумевање и биолошких и сићушних (нано) склопова.

Градимир Островски

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар