EKOSOFIJA

ZA ČOVEKOM 301 KOST U TELU

Koja si ti rasa? (Vikipedija)

Koja si ti rasa? (Vikipedija)

Mali, veliki, dugodlaki, brzi – pas je jedna od najraznovrsnijih vrsta životinja na svetu. Ali kako je od divljeg vuka postao krotki pratilac kakvog znamo i volimo, i to s tako mnogo vrsta?

Vekovima živimo uz pse sa svim njihovim spektakularnim i neverovatnim karakteristikama. Istraživače oduvek opčinjava njihova raznolikost – kako fizička tako i karakterna.

U Brajtvelu u Oksfordširu istraživana je raznolikost pasa. Pozvani su svi lokalni psi i odazvali su se labradori, labradudli, mopsovi, čivave, mastifi, koliji, španijeli, komondori… Psi su popisani i zabeležena je svaka njihova osobina ‒ od jastučića na šapama do boje krzna. Takođe, urađene su i DNK analize.

„Domaći psi pokazuju najveću raznovrsnost po pitanju veličine među kopnenim sisarima, živim i izumrlim. Mogu biti visoki svega deset santimetara, ali i više od jednog metra”, naveli su Kejt Hambl i Stiv Lenard, koji su pratili ovo istraživanje.

Nasmešite se! (Vikipedija)

Svi psi imaju 301 kost u telu, samo broj dodatnih kostiju repa varira. Arheolozi su našli kosti velikih i malih pasa u starim naseljima, čime je potvrđeno da sa psima različitih veličina živimo više hiljada godina.

„Mislimo da su ljudska staništa
(i otpad koji je tu nastajao) privukla
jedan ili više vučjih čopora”.

Doktor Gregor Larson sa Univerziteta u Daramu proučavao je pripitomljavanje pasa: „Opšte je prihvaćen stav da se to desilo pre najmanje petnaest-šesnaest hiljada godina. Mislimo da su ljudska staništa (i otpad koji je tu nastajao) privukla jedan ili više vučjih čopora. Vukovi koji su koristili ostatke ljudskog delovanja zapravo su krenuli putem pripitomljavanja.”

Dr Larson dodaje da su „prvih nekoliko stotina godina, možda čak i hiljadu, ljudi i vukovi gradili svoj odnos, polako su se zbližavali, a onda su ljudi počeli da biraju određene osobine – možda one najkrotkije i najobazrivije životinje. „Usledila je kontrola razmnožavanja, odlučivanje o tome koja jedinka će preživeti umesto da o tome presudi priroda. To je pravi početak pripitomljavanja i trenutak kad zaista postajemo partneri. Odatle sve počinje. Narednih petnaest hiljada godina psi su nas pratili u novim životnim sredinama”, objasnio je dr Larson.

„Zašto su neki psi poput komondora
postali toliko dlakavi?”

Labradori, ravnodlaki i zlatni retriveri i španijeli vole vodu. Za razliku od mačaka, većina pasa voli vodu a selektivno smo odgajali neke vrste da budu snažni plivači kako bi nam pomogli da plen izvučemo iz vode. Ali psima zdepastog tela i duge kičme često je teško da plivaju. Ipak, jedna vrsta je posebno dobar plivač i nije prva koja će vam pasti na pamet. To su moćni plivači koje cene zbog njihove veštine u lovu i ubilačkog instinkta ‒ pudle.

U priči o različitostima među psima, mnogi postavljaju pitanje: „Zašto su neki psi poput komondora postali toliko dlakavi?” Istraživači navode da dlaka kod pasa ima praktičnu primenu. Komondori na taj način imaju zaštitu od ujeda. U svojoj domovini, Mađarskoj, zadatak im je bio da brane stoku, najčešće ovce. Sigurno možete zamisliti snažne vučje čeljusti kako se zarivaju u svu tu dlaku.

Za razliku od komondora, kineski kukmasti pas se rađa bez dlake. Dlaku ima samo oko ušiju, na glavi, vrhovima šapa i repa, a ostatak tela prekriva veoma fina dlaka ili je uopšte nema. Neki vlasnici ih čak mažu kremama sa zaštitnim faktorom.

„Od kovrdžave do glatke dlake, od debele do tanke –  pseće krzno se mnogo razlikuje. Kad je pseći genom dekodiran pre osam godina, otkrili smo da samo tri gena kontrolišu 95% raznovrsnosti dlake. Ali ne samo nju. Druga tri gena kontrolišu boju krzna, pa i onu koja je najviše na ceni – boju zlata”, objasnila je Kejt Hambl.

(Maja Stojanović, RTS) 

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar