ЕКОСОФИЈА

ЗАЛИХЕ ВОДЕ У ЈЕЗИКУ

Илустрација (WWF)

Једно истраживање је открило да у време велике суше старије женке воде крдо до извора воде који је више стотина километара далеко од његове територије. Чак могу да се присете и тачног места извора који су посетиле више од тридесет година раније. Слонови имају изузетно дуготрајно памћење.

На једној од најтоплијих тачака на планети, специфична анатомија омогућава опстанак највећој животињи на свету ‒ афричком слону. У Намибијској пустињи, у јужној Африци, температура прелази 45 Целзијусових степени. Склоништа је веома мало и зато је први стварни изазов за слонове ‒ избегавање прегревања.

У томе им помажу различите карактеристике њихове анатомије. Афрички слонови имају највеће уши у царству животиња, које чине двадесет процената тела. Иако су веома корисне као лепезе, оне им помажу да се расхладе на још суптилнији начин. Танке опне брзо расипају топлоту па су зато хладније од осталих делова тела. Топлије црвене области су крвни судови који се могу проширити, ако је то потребно, како би кроз њих протицало више крви. Кад је то неопходно, кроз њих јури дванаест литара крви у минути. Пошто ради на сличан начин као хладњак аутомобила, крв хлади ваздух помажући слону да се брзо расхлади.

Истраживачи са Ветеринарског факултета у Бечу приметили су да, док се слонови греју, неки делови њиховог тела изгледају топлији од других. Открили су да та врела места имају посебно високу концентрацију крвних судова који се налазе тик испод коже. За разлику од већине сисара, слонови се не зноје. Они једноставно не смеју да губе течност, сваки центиметар њихове коже прекривен је борама. То им помаже да се охладе задржавајући блато и прашину; делује као крема за сунчање.

Слонови могу да предосете кишу чак и
Кад је више стотина километара далеко,
и то захваљујући стопалима.

Израчунато је да наборана кожа задржава десет пута више блатњаве воде од глатке коже. Међутим, постоји још један начин хлађења коже који није тако очигледан. Тело слона је прекривено дугим оштрим длакама. Оне попут проводника топлоту одводе из тела. То је први пример да длаке сисара помажу да се топлота тела снизи, уместо да се сачува.

Тајне залихе воде
Слонови могу да издрже изузетно велике врућине, ипак, потребни су им храна и сталне залихе воде, а у Африци тога често нема довољно. Слонови морају да пију свака два-три дана. Зато је налажење воде најважнији задатак. Слонови могу да предосете кишу чак и кад је више стотина километара далеко, и то захваљујући стопалима. Истраживања откривају да могу да осете инфразвуке олује ниске фреквенције које људско ухо не чује. Слонови попију чак 220 литара дневно. Али како се сналазе кад воде нема ни за лек?

Илустрација (Википедија)

После само три дана без ње, слонови почињу да трпе последице дехидратације. У задњем делу језика имају резервоар, такозвани џеп једњака. У њему могу да чувају чак пет литара воде. Као сламка спаса, могу да посегну у залихе спуштањем сурле у грло и у џеп. Онда могу да пију или да се прскају како би расхладили крвне судове у ушима. Tа анатомска прилагођеност је јединствена за слонове и може их спасти смрти.

Хиљаде мишића
У сушним афричким пределима несташица воде није једини проблем; они су биљоједи и зато морају да уносе огромне количине хране да би преживели. Једу чак деветнаест сати и унесу три стотине килограма хране дневно. Све то не би било могуће да немају сурлу. Она представља комбинацију носа и горње усне и невероватно је снажна јер слон њоме може да подигне чак 350 килограма терета. Веома је савитљива, што животињама омогућава да дохвате гране на висини од седам метара.

Пошто слонови дају предност једној
кљови, оне се троше различитом брзином.

На врху сурле афричког слона налазе се два прстолика продужетка која могу да се споје како би се дохватио и најмањи комад хране. Сурла слона има више од сто хиљада мишића. Различити делови сурле могу да раде независно ‒ да се савијају или уврћу, продужавају или скраћују. Сурла је једно од најсложенијих оруђа у царству животиња.

Илустрација (Википедија)

Кад се томе додају и кљове, слон изгледа заиста застрашујуће. Имају их и мужјаци и женке и то су заправо измењени зуби. То су секутићи горње вилице који су заменили млечне зубе шест месеци после рођења. Могу да порасту чак седамнаест сантиметара годишње и достигну дужину од три метра. Пошто слонови дају предност једној кљови, оне се троше различитом брзином. Кад их користи заједно са сурлом, кљове су драгоцено оруђе за обарање дрвећа, досезање грана и тражење хране.

Дуготрајно памћење
Слонови имају највећи мозак међу копненим сисарима, али два његова дела посебно су увећана ‒ мождана кора и центар за њух. Они су од изузетног значаја за учење и памћење јер омогућавају слону да чува и обрађује информације које су кључне за опстанак. Та способност да уче и запамте помогла им је да преживе у најгорим условима у природи.

Једно истраживање је открило да у време велике суше старије женке воде крдо до извора воде који је више стотина километара далеко од његове територије. Чак могу да се присете и тачног места извора који су посетиле више од тридесет година раније. Слонови имају изузетно дуготрајно памћење. Оно им помаже да нађу храну и воду, али и да избегну највећу претњу за свој опстанак.

(Тања Чанић Млађеновић, РТС)

О аутору

Vladan Milenkovic

Оставите коментар