EKOSOFIJA

ZALIHE VODE U JEZIKU

Ilustracija (WWF)

Jedno istraživanje je otkrilo da u vreme velike suše starije ženke vode krdo do izvora vode koji je više stotina kilometara daleko od njegove teritorije. Čak mogu da se prisete i tačnog mesta izvora koji su posetile više od trideset godina ranije. Slonovi imaju izuzetno dugotrajno pamćenje.

Na jednoj od najtoplijih tačaka na planeti, specifična anatomija omogućava opstanak najvećoj životinji na svetu ‒ afričkom slonu. U Namibijskoj pustinji, u južnoj Africi, temperatura prelazi 45 Celzijusovih stepeni. Skloništa je veoma malo i zato je prvi stvarni izazov za slonove ‒ izbegavanje pregrevanja.

U tome im pomažu različite karakteristike njihove anatomije. Afrički slonovi imaju najveće uši u carstvu životinja, koje čine dvadeset procenata tela. Iako su veoma korisne kao lepeze, one im pomažu da se rashlade na još suptilniji način. Tanke opne brzo rasipaju toplotu pa su zato hladnije od ostalih delova tela. Toplije crvene oblasti su krvni sudovi koji se mogu proširiti, ako je to potrebno, kako bi kroz njih proticalo više krvi. Kad je to neophodno, kroz njih juri dvanaest litara krvi u minuti. Pošto radi na sličan način kao hladnjak automobila, krv hladi vazduh pomažući slonu da se brzo rashladi.

Istraživači sa Veterinarskog fakulteta u Beču primetili su da, dok se slonovi greju, neki delovi njihovog tela izgledaju topliji od drugih. Otkrili su da ta vrela mesta imaju posebno visoku koncentraciju krvnih sudova koji se nalaze tik ispod kože. Za razliku od većine sisara, slonovi se ne znoje. Oni jednostavno ne smeju da gube tečnost, svaki centimetar njihove kože prekriven je borama. To im pomaže da se ohlade zadržavajući blato i prašinu; deluje kao krema za sunčanje.

Slonovi mogu da predosete kišu čak i
Kad je više stotina kilometara daleko,
i to zahvaljujući stopalima.

Izračunato je da naborana koža zadržava deset puta više blatnjave vode od glatke kože. Međutim, postoji još jedan način hlađenja kože koji nije tako očigledan. Telo slona je prekriveno dugim oštrim dlakama. One poput provodnika toplotu odvode iz tela. To je prvi primer da dlake sisara pomažu da se toplota tela snizi, umesto da se sačuva.

Tajne zalihe vode
Slonovi mogu da izdrže izuzetno velike vrućine, ipak, potrebni su im hrana i stalne zalihe vode, a u Africi toga često nema dovoljno. Slonovi moraju da piju svaka dva-tri dana. Zato je nalaženje vode najvažniji zadatak. Slonovi mogu da predosete kišu čak i kad je više stotina kilometara daleko, i to zahvaljujući stopalima. Istraživanja otkrivaju da mogu da osete infrazvuke oluje niske frekvencije koje ljudsko uho ne čuje. Slonovi popiju čak 220 litara dnevno. Ali kako se snalaze kad vode nema ni za lek?

Ilustracija (Vikipedija)

Posle samo tri dana bez nje, slonovi počinju da trpe posledice dehidratacije. U zadnjem delu jezika imaju rezervoar, takozvani džep jednjaka. U njemu mogu da čuvaju čak pet litara vode. Kao slamka spasa, mogu da posegnu u zalihe spuštanjem surle u grlo i u džep. Onda mogu da piju ili da se prskaju kako bi rashladili krvne sudove u ušima. Ta anatomska prilagođenost je jedinstvena za slonove i može ih spasti smrti.

Hiljade mišića
U sušnim afričkim predelima nestašica vode nije jedini problem; oni su biljojedi i zato moraju da unose ogromne količine hrane da bi preživeli. Jedu čak devetnaest sati i unesu tri stotine kilograma hrane dnevno. Sve to ne bi bilo moguće da nemaju surlu. Ona predstavlja kombinaciju nosa i gornje usne i neverovatno je snažna jer slon njome može da podigne čak 350 kilograma tereta. Veoma je savitljiva, što životinjama omogućava da dohvate grane na visini od sedam metara.

Pošto slonovi daju prednost jednoj
kljovi, one se troše različitom brzinom.

Na vrhu surle afričkog slona nalaze se dva prstolika produžetka koja mogu da se spoje kako bi se dohvatio i najmanji komad hrane. Surla slona ima više od sto hiljada mišića. Različiti delovi surle mogu da rade nezavisno ‒ da se savijaju ili uvrću, produžavaju ili skraćuju. Surla je jedno od najsloženijih oruđa u carstvu životinja.

Ilustracija (Vikipedija)

Kad se tome dodaju i kljove, slon izgleda zaista zastrašujuće. Imaju ih i mužjaci i ženke i to su zapravo izmenjeni zubi. To su sekutići gornje vilice koji su zamenili mlečne zube šest meseci posle rođenja. Mogu da porastu čak sedamnaest santimetara godišnje i dostignu dužinu od tri metra. Pošto slonovi daju prednost jednoj kljovi, one se troše različitom brzinom. Kad ih koristi zajedno sa surlom, kljove su dragoceno oruđe za obaranje drveća, dosezanje grana i traženje hrane.

Dugotrajno pamćenje
Slonovi imaju najveći mozak među kopnenim sisarima, ali dva njegova dela posebno su uvećana ‒ moždana kora i centar za njuh. Oni su od izuzetnog značaja za učenje i pamćenje jer omogućavaju slonu da čuva i obrađuje informacije koje su ključne za opstanak. Ta sposobnost da uče i zapamte pomogla im je da prežive u najgorim uslovima u prirodi.

Jedno istraživanje je otkrilo da u vreme velike suše starije ženke vode krdo do izvora vode koji je više stotina kilometara daleko od njegove teritorije. Čak mogu da se prisete i tačnog mesta izvora koji su posetile više od trideset godina ranije. Slonovi imaju izuzetno dugotrajno pamćenje. Ono im pomaže da nađu hranu i vodu, ali i da izbegnu najveću pretnju za svoj opstanak.

(Tanja Čanić Mlađenović, RTS)

O autoru

Vladan Milenkovic

Ostavite komentar