„Bliski susret” odigraće se za otprilike 240.000 do 470.000 godina. Iz Ortovog oblaka mnoštvo manjih i većih ledenih nebeskih tela biće izbačeno – jedna u daleka kosmička prostranstva, druga u smeru naše planete. Šta se zbilo pre, otprilike, 70.000 godina kada je savremeni čovek izlazio iz „evolucione senke” svojih preteča, a neandertalac se uveliko nalazio na stazi iščezavanja?
Britanska spisateljica Džejn Tejlor, veoma vična i u bakrorezu, početkom 19. veka zapitala se u svojoj pesmi: „Zvezdo mala, zvezdo sjajna, reci šta je tvoja tajna?”
Jedna od dve u zagrljaju (binarna
zvezda), suvoparno nazvana HP 85605,
proći će pokraj Sunčevog sistema.
Možda se odgonetka skriva u sazvežđu Herkula, 16.000 svetlosnih godina od Zemlje. (Svetlosna godina je rastojanje koje svetlost, putujući brzinom od oko 300.000 kilometara u sekundi, prevali za godinu dana, a to je otprilike 9,6 hiljada milijardi kilometara).
Jedna od dve u zagrljaju (binarna zvezda), suvoparno nazvana HP 85605, proći će pokraj Sunčevog sistema. Kada? Za otprilike 240.000 do 470.000 godina. Na kojem rastojanju? Na oko 8.000 puta većoj razdaljini koja razdvaja Zemlju od Sunca ili, astronomskim rečnikom, na 8.000 astronomskih jedinica.
Iako se vidljivi kosmos u svim smerovima prostire 46 milijardi svetlosnih godina, to je „bliski susret” jer će se odigrati na samo 50 svetlosnih dana od nas (svetlosna godina se, dakle, može matematički podeliti). Koliko je to opasno?
U sekundi 30 kilometara
U skorašnjem naučnom članku dr Korin Bejler-Džons, iz Maks Plankovog instituta za astronomiju u Hajdelbergu, izrazila je strepnju – na temelju vlastitih proračuna – da bi prolazak uticao na Ortov oblak, ogroman prsten sastavljen od bezbroj malenih ledenih nebeskih tela (ostaci zaostali iz doba uobličavanja planeta).
Mnoga od tih ledenih nebeskih tela,
manjih i većih, biće izbačena –
jedna u dalja kosmička prostranstva,
druga ka našoj planeti.
Prema pretpostavci holandskog astronoma Jana Hendrika Orta, po kome je dobio ime, on okružuje Sunčev sistem na odstojanju od 50.000 do 200.000 astronomskih jedinica. Nema sumnje da će dolazeća zvezda proći kroz ovo područje brzinom od 30 kilometara u sekundi (ili gotovo 110.000 na sat!) i poremetiti ga. Šta će se, u tom slučaju, dogoditi?
Mnoga od tih ledenih nebeskih tela, manjih i većih, biće izbačena – jedna u dalja kosmička prostranstva, druga ka našoj planeti. Ljudski rod suočiće se s posledicama – prema tumačenju Korin Bejler-Džons ne suviše velikim – koje bi potrajale milion godina.
Ovakva mimoilaženja su dosta retka, uobičajena su u „dvojnim zvezdama” (binarni sistemi) kada su „beli patuljci” ili neutronske zvezde uhvaćeni – zahvaljujući međusobnom privlačenju (i nadvlačenju) – u svojevrsni „kosmički ples”, u kojem jedna oko druge obigravaju. Dve neutronske se, čak, naposletku objedine u jednu.
Nakon proučavanja više od 50.000 u našoj galaksiji, Korni Bejler-Džons predviđa da će najavljena, od svih koje će se približiti Sunčevom sistemu, proputovati na najmanjem rastojanju. S gotovo 90 odsto tačnosti ona je izračunala da se nešto slično zbilo pre 3,8 miliona godina: zvezda Gama Mikroskopi, dva i po puta masivnija od Sunca, prošla je na oko tri puta manjoj do jedan i po puta većoj udaljenosti, uzrokujući velike smetnje u Ortovom oblaku.
Na Zemlji su tada na dve noge gegali (i rukama se u hodu ispomagali) australopiteci s manjom majmunskom vilicom. Ukoliko su proračuni tačni, sledeći „bliski susret” sa zvezdom patuljkom (GL 710) trebalo bi da bude za 1,3 miliona godina.
A šta je sa Nemezom?
Čuveni naučni časopis „Astrofizikal džorlan leters” objavio je da je pre otprilike 70.000 godina kada je savremeni čovek izlazio iz „evolucione senke” svojih preteča na putu iz Afrike, a neandertalac se uveliko nalazio na stazi izčezavanja, dve zvezde – „crveni patuljak” i „braon patuljak” – promakle nadomak Zemlje u „zanosnom zagrljalju”.
Dobro, nemojte pomisliti da su se doslovce obgrlile. Ne, obigravale su jedna oko druge tako što je veća privlačila manju, a manja se opirala. Ni u kosmosu sila Boga ne moli, to na vreme shvatite!
Skorašnji proračuni su Nemezu ili
„zvezdu smrti” otpremili u setno
sećanje. Nikada nije ni postojala.
Projurile su dovoljno blizu – na kraće od jedne svetlosne godine – spoljašnjim područjem Ortovog oblaka, što je, svakako, razbudilo komete iz „ledenog dremeža”. Da li je neka (ili nekoliko) bila izbačena ka Zemlji? Izvesno je da naši rani preci nisu bili ugroženi. Hiljadama godina docnije veću su prozvali Šulcovom zvezdom, u slavu nemačkog astronoma.
To se odigralo na rastojanju koje 53.000 puta nadmašuje udaljenost Zemlje od Sunca, brzinom od 83 kilometra u sekundi (299.000 kilometara na sat), što je maltne trostruko brže od one pomenute na početku. Slični prolasci se, u proseku, dešavaju svakih devet miliona godina.
„Crveni patuljak” dostizao je tek osam odsto Sunčeve mase, u pratnji „braon patuljka”.
Astronom Erik Mamadžek, sa Univerziteta Ročerster u Njujorku, gotovo je 98 posto uveren da su neočekivane „kosmičke skitnice” proputovale Ortovim oblakom. Internet je, ako ste primetili, pretrpan svakojakim nagađanjima da je to bila zvezda Nemeza, koja svakih 26 miliona godina niotkuda bane u „Sunčevo dvorište”.
Takvu pretpostavku su izneli 1984. dvojica paleontologa, Dejvid Raup i Džek Sepkovski, navodeći da tajanstvena posetiteljka pokrene kišu kometa koje izazovu veliki pomor na Zemlji. Na prvi pogled ispada da se Šolcova zvezda prilično uklapa u ovo predviđanje.
Skorašnji proračuni su, međutim, Nemezu ili „zvezdu smrti” otpremili u setno sećanje. Nikada nije ni postojala. Suncu najbliža posestrima, Proksima Kentauri, daleko je 4,3 svetlosne godine.
Crveni ili braon
Pretpostavljalo se da je Nemeza jedna od dve vrste zvezda – crveni ili braon (mrki) patuljak, koji kruži oko Sunca na rastojanju od jedne do dve svetlosne godine, dalje od Ortovog oblaka.
Na putu ka Zemlji (NASA)
„Crveni patuljci” su najmanje aktivne zvezde, najbrojnije su u Mlečnom putu (70 odsto) i imaju masu od 8 do 67 posto Sunčeve. „Braon patuljci” su prošli isti put nastanka kao zvezda, ali nikada nisu nakupili dovoljnu masu gasa i prašine da bi u njihovoj unutrašnjosti započela fuzija. Znatno su manji od Sunca.
Otisak u spektru
Kako se određuje starost zvezda? „Nijednoj zvezdi ne piše na čelu koliko ima godina, ali nekima se to vidi u spektru”, navodi astrofizičar Nil Degras Tajson. „U spektralnoj analizi svaka vrsta atoma i molekula priča svoju zasebnu priču. Svaka boja – svaka talasna dužina i učestalost svetlosnih talasa koje posmatramo – sadrži priču o tome kako je materija sazdala zvezdanu svetlost ili kako je uticala na nju dok se ova otiskivala sa zvezde.”
Naročito je jedan hemijski element koristan pri utvrđivanju godina najmlađih – to je litijum. Zalihe trećeg po redu, upisanog u Periodnoj tablici (Dmitrij Ivanovič Mendeljejev), neprekidno se smanjuju u kosmosu. Zvezde više ne stvaraju novi, samo uništavaju postojeći.
Mihajlo Terzinski
