Kraj naše planete uslediće ranije nego što ste u stanju da zamislite, samo nas neće biti. Kako? E tu ima mnogo načina. Može se sudariti s drugom planetom, da je proguta „crna rupa” ili da je raznese asteroid. I ko zna još koliko „sudnjih dana”.
Ali jedan ishod je sasvim izvestan: razoriće je naposletku matična zvezda oko koje obigrava. Svake sekunde Sunce sagori u svome jezgru 600 miliona tona vodonika koji se pretvori u helijum. Kada se jezgro zasiti helijumom, smanjiće se i ubrzaće fuziju (spajanje lakših u teže elemente). A to znaći da će još brže izbacivati energiju u okolni kosmos.
Zemlja će postati vrela,
suva i neplodan kao Venera.
Svakih milijardu godina zbog toga Sunce postane deset odsto sjajnije. Iako to na prvi pogled nije previše, za našu planetu je pogubno. U načelu, povećano oslobađanje toplote učiniće da da voda na površini Zemlje brže isparava, a to znači da će se u atmosferi gomilati sve više vodene pare. U tom slučaju, pojačaće se učinak „staklene bašte”: zarobljavaće se više toplote i ubrzavaće se isparavanje.
I pre nego što utroši sav vodonik, Sunce će visokoenergetskim zracima bombardovati Zemljin gasoviti omotač i razbijati molekule vode, omogućujući vodoniku i kiseoniku da iščeznu. Planeta će se preobratiti u ogromnu pustinju.
Za Zemlju postoje dva ishoda:
da umakne kao Mars ili da je
matična zvezda proguta.
Dakle, deset odsto svakih milijardu godina znači da će za tri po milijarde godina (a to je za milijardu kraće od njenog postojanja) Sunce biti 40 odsto sjajnije, zbog čega će proključati okeani, istopiti se polarne ledene kape i nestati sva vlaga iz atmosfere. Zemlja će postati vrela, suva i neplodan kao venera.
Jednog dana, za četiri ili pet milijardi godina, Sunce će spaliti poslednji dašak vodonika i početi da sagoreva helijum. Masa će mu se smanjiti, zbog čega će oslabiti privlačna sila (gravitacija) kojom drži planete i one će se donekle udaljiti. Ali kad se pretvori u crvenog džina, jezgro će postati izuzetno vrelo i gusto, a spoljašnji slojevi će se prilično proširiti do sadašnje Marsove putanje i progutati Merkur i Veneru.
A Mars? Uteći će pred naduvanim Suncem. Za Zemlju, međutim, postoje dva ishoda: da umakne kao Mars ili da matična zvezda proguta. Čak i da utekne, od snažne toplote preobratiće se u hrskavu i mrtvu planetu. U suprotnom, naći će se u smrtnom zagrljaju „crvenog džina”.
A Sunce? Bez goriva biće nestabilno, počeće da pulsira. Sa svakim otkucajem otpadaće mu spoljašnji slojevi sve dok ne ostane hladno i teško jezgro, pod imenom „beli patuljak”, okruženo planetarnom maglinom. I tako u nedogled dok zauvek ne nestane.
Stanislav Vrani
