Naučnici su otkrili novu razliku među polovimaa: čini se da su ženski mozgovi aktivniji od muških u pogledu protoka krvi kroz specifične regione. To ne znači da one pametnije ili da dublje misle, ali može ukazati na lečenje bolesti, kao što su Alzheimerova i Parkinsonsonova, i na njihovo prilagođavanje polu.
Tim Ejmen klinike u Kaliforniji pregledao je 46.034 moždanih snimaka načinjenih postupkom pojedinačne fotonske emisione tomografije, specijalno osmišljenim za praćenje krvotoka. Kvantitativne razlike između muškaraca i žena važne su za razumevanje rizika za poremećaje mozga.
Osim 119 zdravihdobrovoljaca, snimanje je obuhvatilo 26.683 bolesnika sa psihijatrijskim tegobama, i to kada se mozak odmarao i dok je bio usredsređen na određeni zadatak. Oblasti u kojima je utvrđeno da su ženski mozgovi značajno aktivniji u smislu toka krvi su prefrontalni korteks, koji pomaže u kontrolisanju impulsa i održavanju fokusa, i limbični ili emocionalni delovi mozga, zaduženi za raspoloženje i anksioznost.
Istraživači ukazuju da bi ovo moglo objasniti zašto se žene često smatraju empatičnijim i intuitivnijim od muškaraca (iako razmere toga variraju), na primer, i zbog čega su izložene većem riziku od pojave anksioznosti. Poznato je, naime, da one imaju znatno veće stope depresije i poremećaja anksioznosti.
Dok je u ženskim mozgovima u načelu strujalo više krvi, u muškim je zabeležen veći protok u određenim oblastima, uključujući vizuelni i centre za koordinaciju. Ova odstupanja mogla bi pomoći da razume zašto je rizik od nastanka Alzheimerove i Parkinsonsonove bolesti različit kod muškaraca i žena. Čini se da neke od najdubljih struktura u muškom mozgu brže stare.
U svakom slučaju, rezultati ne znače da je ženski mozak aktivniji ili da ga one koriste više od muškaraca. Za sada se jedino zna da više krvi i kiseonika struji kroz njihove mozgove.
