АРГУСОВ ПОГЛЕД

ЗЕРЕМОВ ИНДЕКС

Енвер Зерем (Википедија).

Енвер Зерем (Википедија).

У најновијем издању реномираног научног часописа Journal of Biomedical Informatics објављен је чланак академика Енвера Зерема са Универзитета у Тузли, под насловом The ranking of scientists based on scientific publications assessment (Рангираање научника на основу процене научних публикација). Чланак приказује значај примене међународно признатих критеријума у рангирању научника.

Академик Рајко Игић

Академик Рајко Игић

Kласична процена вредности публикованог истраживања није ни једноставан ни брз процес, јер некада се тек након деценије или две покаже прави значај истраживања. Изузетак је, нпр. када се у познатом часопису објави откриће новог ензима, новог лека, нове тешке нежељене реакције на лек, новог дијагностичког поступка или нове операције. За процену већине истраживања, класични начин процене вредности истраживања је несигуран и дуготрајан.

Пошто је процену вредности истраживача, тј. њихових публикација, нужно брзо обављати због избора у академско звање или оцене способности и рангирања да им се доделе средства за истраживање, таква се процена мора вршити убрзано. Зато се данас све чешће користе различити објективни квантитативни индикатори. Укупан број публикација је одраз продуктивности, али не и квалитета научног доприноса. Број цитата објављених радова је бољи показатељ, али се међу цитатима не уочава цитираност у лошијим часописима и самоцитати.

Разни индекси, нпр. h-индекс (Hirsch индекс), s-индекс (Беликов & Беликов индекс), g-индекс (Egghe индекс), p-индекс (PageRank индекс) и i10-индекс (Google Scholar индекс) пружају побољшања за одређену сврху. За нашу, али и за интернационалну сврху, ових дана објављен је оригинални z-score (Зерем индекс, академика Енвера Зерема) који има низ предности над постојећим.

Последњих година, чак и деценија, академско напредовање и приступ фондовима који подстичу научноистраживачки рад условљено је научном продукцијом појединих научника, али и продукцијом научних центара, института и универзитета. То је довело до драматичног повећања интереса за процену и рангирање научника и научних институција. Опште је прихваћено да су импакт фактор (IF) и укупан број цитирања свих чланака објављених у научном часопису, најрелевантнији параметри значаја часописа. Међутим, значај научног доприноса појединачних истраживача много је теже проценити, јер се вредност њихове научне продукције не може директно изразити значајем часописа у којима су објављени њихови чланци.

Наиме, IF часописа одређује се као просечна вредност, израчуната на основу броја цитирања свих чланака објављених у том часопису и ту се не зна вредност сваког појединачног  чланка. Број цитирања конкретног чланка, као релевантна мера вредности тога чланка, има ограничење јер захтева превелику временску дистанцу и фаворизује старије чланке сличног квалитета. С друге стране, допринос свих аутора у истраживачком чланку најчешће није пођеднак.

Академске заједнице у земљама нашег региона суочавају се проблемима карактеристичним за земље у процесу транзиције, са комплексним везама између политике и академске заједнице које углавном имају негативни утицај на рад академске заједнице. Немогућност имплементације међународно признатих критеријума у процесу стицања академских и научних титула велики су проблем академских заједница узрокован инфлацијом академских и научних титула које није праћено адекватном научном продукцијом.

У најновијем издању реномираног научног часописа Journal of Biomedical Informatics објављен је чланак академика Енвера Зерема са Универзитета у Тузли, под насловом The ranking of scientists based on scientific publications assessment (Рангираање научника на основу процене научних публикација). Чланак приказује значај примене међународно признатих критеријума у рангирању научника на основу евалуације њихове научне продукције и предлаже побољшања у досада познатим релевантним сциентометријским критеријима за евалуацију научног доприноса истраживача.

У чланку се презентира одређивање научног доприноса истраживача и њихово рангирање помоћу израчунавања такозваног Z-score (Зерем скор). Овај индекс узима у обзир број цитирања свих чланака који је научник објавио, али и евалуацију нових чланака на основу IF и укупног броја цитирања часописа у којем је чланак објављен. Kритеријуми узимају у обзир и конкретни допринос (сваког) аутора у објављеном чланку.

Тај начин рангирања истраживача проценом њиховог научног доприноса објективизира и отклања дискрепанце при рангирању научника када аплицирају за научноистраживачке грантове или када се процењује њихово академско напредовање. У досада објављеним сциентометријским критеријима евалуације знанствени допринос истраживача углавном се рангира на основу броја цитирања њихових публикованих чланака. Такав начин рангирања фаворизира старије у односу на новије чланке сличне вриједности и на тај начин перспективни, млађи аутори с новијим чланцима стављају се у неравноправан положај.

Рачунањем аутор сцора као дијела Z-score, у којем се рангира вредност чланка на основу IF и укупног броја цитирања часописа у којем је чланак објављен, неравноправност у процени вредности између нових и раније публикованих чланака се у великој мери елиминише. Аутор истиче да су најважније предности ових критеријума што се узимају у обзир релевантни параметри који објективизирају и отклањају дискрепанце у рангирању научника на основу њиховог научног доприноса.

У чланку се наводе и недостаци о којима се може дискутовати међу експертима како би се допринело унапређењу критеријума, али истиче да су дати критеријуми применљиви у научној и академској евалуацији научника и без додатних побољшања.

Да се избегну нејасноће вреди напоменути да је Z-score значајан оригинални метод процене само научне активности истраживача. Таква процена је корисна при оцени кандидата за избор у академско звање или при додељивању средства за истраживање када се рангирају кандидати према том критеријуму. Али, у ситуацијама када се бирају кандидати у академска звања из клиничких, превентивних и других подручја на факултетима, поред процене истраживачких вредности њихових публикација, нужно је сагледавати и стручне одлике кандидата.

При томе се процењује вредност клиничких или других публикација, квалитет саопштења о иновативном лечењу или приказу случајева, улога аутора у контролисаним клиничким истраживањима, његова способност у вођењу наставе, локална и национална стручна репутација кандидата, квалитет приказаних радова на локалним и међународним конгресима, држање семинара, организовање локалних, националних или међународних стручних скупова, успех меторства, руковођење одељењем или установом итд.

Од набројаних процена, најобјективнија је евалуација квалитета научних публикација која се може проводити квантитативним индикатором који је развио академик Енвер Зерем. Остаје да се понекад детаљније сагледа улога другог аутора, ако је већи број аутора публиковао чланак, а у неким случајевима и кореспондирајућег аутора (ако то није сениор аутор који је обично на последњем месту) при израчунавању Z-score, али то су минорни проблеми који прате овај метрички поступак.

Интересантно је да се процене вредности појединих истраживања у САД чешће врше класичним методама него сциентометријским. Вероватно су њихови поступци таквог процењивања толико поуздани да их не треба проверавати метричким технологијама као што то често раде Европљани. У нашим условима објективне процене квалитета истраживања су за сада неопходне.

У чланку А. В. Беликова и В.В. Беликова (doi: http://dx.doi.org/10.1101/058990) приказани су подаци библиометријских индикатора за утицајне научнике. Овде износимо само део тих података. Изостављени су S10, S20 и S30 индикатори.

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар