ЕКОСОФИЈА

ЖИВЕЋЕМО БЕЗ КОРЊАЧА?

Бег у ишчезнуће (Википедија)

Након што су 200 милиона година успешно одолевале свим природним, па и космичким недаћама, корњаче су се нашле пред озбиљном претњом.

Иако су преживеле чак и пад астероида на Земљу, пре око 60 милиона година који се повезује са изумирањем диносауруса, данас их је, према новијим истраживањима, забрињавајуће мало. Од 356 врста колико је постојало у свету, преко 61 одсто сматра се озбиљно угроженим, док су многе од њих пред изумирањем или су већ изумрле.

Аутори опширног прегледног чланка
недавно објављеног у часопису BioScience,
корњаче су тренутно међу најугроженијим
кичмењацима на планети – угроженије су
од птица, риба, водоземаца и сисара.

Неке од живих врста више не постоје у природи већ се могу наћи само у посебним одгајалиштима. Једна од њих, пореклом из Јангцејкјанг реке у централној Кини, гигантска корњача меког оклопа, Rafetus swinhoei, сведена је на последња четири представника своје врсте од којих је само једна женка. Сви покушаји да се размножи у претходних осам година, укључујући и вештачку оплодњу, завршили су се без успеха те се очекује да ће смрћу ове женке, то нажалост бити крај за читаву врсту. Неке друге, попут прелепе бурмске звездане корњаче Geochelone platynota или западњачке мочварне, Pseudemydura umbrina, убрајају се међу 25 најугроженијих врста корњача на свету које, уколико не добију хитну заштиту и потребну негу, чека иста судбина. Оваквих примера, нажалост је много.

Лак плен (Википедија)

Због своје спорости и неборбености, корњаче су одувек представљале лак плен. Древни људи су их обилато користили у исхрани, док се и данас немилосрдно експлоатишу, а да ствар буде гора, што је нека врста ређа, то је на црном тржишту кућних љубимаца пожељнија и скупља.

Бројни су разлози који су многе врсте корњача довели у незавидан положај. Поред климатских промена, проблем су и уништавање њихових станишта, бројне болести и епидемије, али и недовољна свест о њиховој угрожености – а како истичу истраживачи са Универзитета у Калифорнији и Универзитета у Џорџији, аутори опширног прегледног чланка недавно објављеног у часопису BioScience, корњаче су тренутно међу најугроженијим кичмењацима на планети – угроженије су од птица, риба, водоземаца и сисара.

На први поглед, њихов допринос екосистему није толико приметан, те је, како истраживачи истичу, вероватно то један од главних разлога што се о изумирању корњача врло мало зна. Осим тога, научници наводе да због изузетне прилагодљивости и заступљености у скоро сваком копненом и воденом окружењу наше планете њихово присуство неретко узимају „здраво за готово”, а приоритет даје статусу других, такође, угрожених врста.

Сува материја њихових јаја сачињена је
скоро искључиво од протеина и липида
који остају на копну да обогаћују углавном
сиромашно приобално тле на ком их полажу.

Истраживачи истичу како корњаче најпре својом изузетном тежином значајно доприносе биомаси на Земљи. Што нека врста више доприноси укупној биомаси, то је њен утицај на процесе у екосистему већи. Због свог оклопа, тешких костију, али и позамашне величина које неке од њих достижу, корњаче надмашују многе кичмењаке и рептиле.

Између два света (Википедија)

Са друге стране, њихова јаја омогућавају прерасподелу енергије и хранљивих материја између воденог и копненог света. Сува материја њихових јаја сачињена је скоро искључиво од протеина и липида који остају на копну да обогаћују углавном сиромашно приобално тле на ком полажу јаја. А како међу њима има биљоједа, месоједа и сваштоједа, тако су и њихова јаја својеврсна посластица за разне врсте кичмењака и бескичмењака.

Познато је и да су корњаче преносници семена без којих неке биљне врсте не би опстале. Тако је на пример Галапагоска корњача редован преносник велике количине семена на дугим растојањима док су приликом анализе фекалних узорака јужноафричке леопардске корњаче Geochelone pardalis пронађена семена чак 75 врста таксономски врло разноврсних биљака.

Мимо доприноса у одржавању екосистема на глобалном нивоу, корњаче су такође добри обнављачи нарушених екосистема у чему им у великој мери помаже њихова издржљивост и прилагодљивост чак и на веома загађена станишта.

(Анђела Мрђа, ЦПН)

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар