Sigurno je, međutim, da je glavni krivac za povećanu smrtnost pušača proces sagorevanja duvana. Standardne cigarete sadrže 15,8 miligrama nikotina na gram duvana, a one sa smanjenim nikotinom 2,4 miligrama ili manje na gram duvana.
U borbi protiv pušenja koriste se razne mere; jedne su dobrovoljne (edukacija) a druge prinudne (zabrane pušenja na javnim mestima i veća taksa na cigarete). Najmasovniju edukacionu meru u bivšoj Jugoslaviji uveli su student medicine iz Tuzle, a podržali su je studenti iz Banjaluke, kada su pre skoro četiri decenije, na predlog profesora farmakologije i toksikologije, dr Rajka Igića, uveli Dan bez cigarete, 31. januar.
Kasnije je taj dan proglašen za Nacionalni dan borbe protiv pušenja, najpre u Srbiji, a zatim i u BiH. Značajno je što nekoliko dana pre 31. januara lekari, prosvetni radnici, novinari, bivši pušači, roditelji i sami pušači govore o štetnosti pušenja i tegobama u odvikavanju od nikotinomanije.
U Americi je 1965. godine pušilo
42,4% odraslih stanovnika. Pedeset
godina kasnije, 2015. godine, broj pušača
je pao na 15,1% zahvaljujući širokim
zabranama pušenja (i njihovom rigoroznom
sprovođenju), poskupljenjima cigareta
i edukaciji na svim nivoima.
Celokupna ta i druge edukativne metode vode smanjenju broja pušača, a posebno su važne što smanjuju broj mladih koji počinju pušiti. Međutim, kod nas su prinudne mere mahom zakazivale; čak ni cene duvana nisu znatno povećavane da bi se postigla veća efikasnost u smanjenju broja pušača.
Prisilne mere su efikasnije od edukacionih, ali se one kod nas retko kompletno sprovode. To je razlog što u našim krajevima još puši više od 30% odraslih stanovnika ili što je je procenat pušača kod nas od 1970. do 2016. godine smanjen samo za desetak procenata.
Plakat kojim se pušači pozivaju da ne puše izradio je Hasan Fazlić, prema ideji i tekstu prof. dr Rajka Igića. Svake godine štampano je 10.000 plakata koje su studenti slali u svako naseljeno mesto u bivšoj Jugoslaviji. Na plakatu je ispisan sledeći tekst na pet jezika (srpski-ćirilica, hrvatski-latinica, makedonski, slovenački i engleski):
DAN BEZ CIGARETE
Pozivamo sve pušače da ne puše 31. januara
Studenti medicine
Mi brinemo o vašem zdravlju
Kakvo je stanje u Americi? U Americi je 1965. godine pušilo 42,4% odraslih stanovnika. Pedeset godina kasnije, 2015. godine, broj pušača je pao na 15,1% zahvaljujući širokim zabranama pušenja (i njihovom rigoroznom sprovođenju), poskupljenjima cigareta i edukaciji na svim nivoima. Ali, još u Americi puši 36 miliona odraslih, usled čega je približno jedan od pet smrtnih ishoda, povezan s pušenjem (JAMA, december 6, 2017).
U SAD Food and Drug Administration (FDA nastoji da se broj pušača i dalje snižava. Zato je sačinjena nova strategija: sniziti sadržaj nikotina u cigaretama da one ne budu adiktivne. Teški pušači verovatno neće hteti da puše te slabe cigarete, pa oni mogu koristiti kao dodatak manje štetne (to još nije potpuno dokazano) elektronske cigarete u kojima ne sagoreva duvan. Naučna ispitivanja te planirane mere su u toku.
Standardne cigarete sadrže 15,8 mg nikotina na gram duvana, a one sa smanjenim nikotinom 2,4 mg ili manje na gram duvana. Pitanje je hoće li umereno zavisni pušači, koji su naviknuti na nikotin, sada popušiti dnevno mnogo više cigareta da bi izbegli žudnju za nikotinom. Pored toga, pušači ne vole te slabe cigarete jer im je ukus lošiji.
Hoće li se ta promena cigareta u Americi desiti odjednom ili postepeno, nije poznato. Pored toga, kompanija Philip Morris International (sedište im je u Njujorku) proizvodi IQOS uređaj koji greje, a ne sagoreva duvan. Ti se uređaji već prodaju u 26 zemalja, ali još nemaju dozvolu za prodaju u SAD.
Sigurno je, međutim, da je glavni krivac za povećanu smrtnost pušača proces sagorevanja duvana. Mi ne treba da čekamo neku od tih ili sličnih promena, nego da efikasnije koristimo već pouzdane prinudne metode obuzdavanja broja pušača. Dobrovoljnu edukativnu metodu vredi i dalje primenjivati putem Nacionalnog dana borbe protiv pušenja koji se približava.
(Izvor Medici.com)
