МЕЂУ ИЗМЕЂУ

ЖИВОТИЊЕ „НОЋНЕ ПТИЦЕ”

Дан за ноћ (Википедија)

Пошто им људи све више одузимају њихова природна станишта, неким животињама је једино решење да се окрену „ноћном животу”.

Студија под називом The influence of human disturbance on wildlife nocturnality коју су објавили истраживачи са америчких Универзитета у Калифорнији и Бози стејт универзитета показује да су многе животиње попут лисица, јелена и дивљих свиња из страха од људи и њихових активности постале „ноћне птице”.

Истраживачи су анализирали 76 студија у којима је посматрано на који начин су чак 62 врсте сисара на шест континената промениле понашање као одговор на људске активности попут лова или узгоја воћа и поврћа. У истраживањима су коришћене најразличитије активности за праћење животиња, од GPS уређаја до камера које се покрећу покретањем тела животиња.

Тако, на пример, сисари који су раније
равномерно делили своје активности
на дневне и ноћне, сада су повећали
ноћне активности за чак 68 одсто.

Резултати овог експеримента су следећи: када падне ноћ, посматране животиње постају далеко активније него што су биле пре доласка људи и њихових активности.

Бежање од људи (Википедија)

Тако, на пример, сисари који су раније равномерно делили своје активности на дневне и ноћне, сада су повећали ноћне активности за чак 68 одсто. Занимљиво је да животиње слично реагују на људске активности без обзира да ли их оне директно дотичу или не. На пример, јелен може да постане активнији ноћу само зато што види људе како лове близу њега, а не зато што је он њихова мета.

Ова промена од дневних ка ноћним животињама је важна зато што помаже да људи и животиње коегзистирају у миру. Она ипак може да има и већи значај: знајући за ноћна понашања појединих врста, надлежни органи могу да ограниче људске активности у периодима када су ове животиње активније.

Међутим, како упозоравају аутори студије, и сама промена има своје ризике.

Овакв ноћни стил живота може да умањи способност животиње да лови и пронађе храну, па чак и да се негативно одрази на њене шансе да пронађе партнера. Он даље може утицати на природне обрасце живота чак и ако животиње то чине како би смањиле интеракцију са људима. То што животиње постају активније ноћу не значи да су побегле од људског утицаја. И само бежање од људи у ноћ показатељ је колико неограничене људске активности лоше утичу на свет око нас.

(Извор ЦПН)

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар