DIGITALNI DOMOROCI

VISOK RAST IT SRBIJE

Ilustracija

Jedan od najuticajnijih dnevnih listova na svetu, Fajnenšl tajms, donosi pozitivnu priču o tehnološkoj sceni u Srbiji, samo nekoliko meseci nakon afirmativnog teksta o srpskom IT-ju u nedeljniku Ekonomist.

Ovom prilikom, britanski list ističe zaokruženost domaćeg digitalnog ekosistema, dostupnost kvalitetnog IT kadra u našoj zemlji, izdvaja strance i povratnike iz inostranstva kao grupe pojedinaca koji pozitivno utiču na rast u ovom sektoru, ali ukazuje i na prepreke na putu daljeg razvoja. Kao dopisnica za jugoistočnu Evropu i poznavalac prilika u regionu, novinarka Fajnenšl tajmsa Valeri Hopkins u tekstu prepoznaje da u Srbiji postoji značajan talenat i mnoge uspešne tehnološke kompanije.

Pored donekle očekivanog poređenja sa Berlinom kada se govori o noćnom životu, autorka vuče paralelu i između beogradske i, u celom svetu prepoznate, berlinske startap scene. Posebno napominje da su u poslednjih deset godina mnogi tehnološki preduzetnici izabrali baš Srbiju za mesto gde će osnovati svoje kompanije, dok neki od svetskih tehnoloških giganata svoje proizvode razvijaju baš ovde.

Novinarka „Fajnenšl tajmsaukazuje na i dalje aktuelni i gorući problem odlaska obrazovanih ljudi iz Srbije koji našu zemlju svrstava među one čiji broj stanovnika se smanjuje najvećom brzinom.


Dragan Tomić (Startit)

Zanimljivo je i poređenje jednog od sagovornika u tekstu, Dragana Tomića, direktora Majkrosoftovog razvojnog centra u Srbiji, koji ističe da srpska tehnološka scena po zaokruženosti, iako daleko manja, sve više liči na ono što možemo da vidimo u Sijetlu, u čijoj okolini je sedište Majkrosofta. Osim paralela sa velikim tehnološkim centrima, iz razgovora sa predstavnicima Inicijative „Digitalna Srbija” koju opisuje kao nevladinu organizaciju što promoviše interese digitalne industrije, autorka izdvaja da je srpska startap scena u ranoj fazi razvoja, kao i da celokupni sektor beleži izuzetno visok godišnji rast od 20 odsto.

Na to dodaje da se poslednjih godina startap ekosistem razvio u smislu raznolikosti podsektora i biznis modela. Kao pozitivna promena na državnom nivou ističe se strateška odluka o podizanju nivoa tehnoloških znanja, pre svega kroz uvođenje programiranja u obavezni program za sve osnovce. Na ovom generalno uspešnom putu uočene su i prepreke koje i dalje nisu savladane.

Jedna od njih, na koju ukazuju sagovornici u tekstu, jeste nedostatak biznis znanja koja su, pored tehničkih, potrebna za razvoj i prodaju digitalnih proizvoda i usluga na svetskom tržištu. Kao drugu, Fajnenšal tajms vidi nedovoljno brzo prilagođavanje domaćeg zakonskog okvira svetu tehnološkog preduzetništva. Dok su dobri potezi, recimo, prepoznati u uvođenju mehanizma sličnog opcijama na akcije, tj. mogućnosti da startapi daju udele u vlasništvu svojim zaposlenima, kao ogromna prepreka na daljem putu razvoja srpskog digitalnog ekosistema navode se ograničenja koja postavlja Zakon o deviznom poslovanju.

Takođe, u članku se navodi da važan deo domaće IT scene čine povratnici iz inostranstva, ali i digitalni nomadi – profesionalci iz drugih zemalja kojima priroda posla omogućava da, uz pomoć tehnologije, rade sa bilo koje tačke na planeti, pa i iz Srbije. Pored ove vrste kretanja IT stručnjaka, autorka kroz razgovor sa Kristinom Nikolić iz Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) ukazuje na i dalje aktuelni i gorući problem odlaska obrazovanih ljudi iz Srbije koji našu zemlju svrstava među one čiji broj stanovnika se smanjuje najvećom brzinom. Sagovornici iz nekih od vodećih srpskih digitalnih kompanija i organizacija koje sarađuju sa njima slažu se da velika vrednost domaćeg digitalnog ekosistema leži u postojećem talentu.

Prepoznavši da je potraga za kvalitetnim kadrom u Srbiji nalik globalnoj, novinarka se osvrće i na godine krize koje su, prema rečima Koste Andrića iz ICT Hub-a, stvorile ljude čije je razmišljanje usmereno na rešavanje problema, dok su na tržištu ostavile neiskorišćen prostor za investitore. Poseban prostor u tekstu dat je stavu da na ovim prostorima postoji veća glad za uspehom i snažniji osećaj pripadnosti nego u nekim drugim delovima sveta, te da se ovde zaposleni duže zadržavaju na radnim mestima. Iz razgovora sa tehnološkim ekspertima, novinarka zaključuje da Srbija zaposlenima i investitorima, ukoliko razmišljaju dugoročno, pruža više stabilnosti od nekih drugih tehnoloških centara.

(Izvor Danas)

O autoru

Stanko

Ostavite komentar