ДИГИТАЛНИ ДОМОРОЦИ

ВИСОК РАСТ ИТ СРБИЈЕ

Илустрација

Један од најутицајнијих дневних листова на свету, Фајненшл тајмс, доноси позитивну причу о технолошкој сцени у Србији, само неколико месеци након афирмативног текста о српском ИТ-ју у недељнику Економист.

Овом приликом, британски лист истиче заокруженост домаћег дигиталног екосистема, доступност квалитетног ИТ кадра у нашој земљи, издваја странце и повратнике из иностранства као групе појединаца који позитивно утичу на раст у овом сектору, али указује и на препреке на путу даљег развоја. Kао дописница за југоисточну Европу и познавалац прилика у региону, новинарка Фајненшл тајмса Валери Хопкинс у тексту препознаје да у Србији постоји значајан таленат и многе успешне технолошке компаније.

Поред донекле очекиваног поређења са Берлином када се говори о ноћном животу, ауторка вуче паралелу и између београдске и, у целом свету препознате, берлинске стартап сцене. Посебно напомиње да су у последњих десет година многи технолошки предузетници изабрали баш Србију за место где ће основати своје компаније, док неки од светских технолошких гиганата своје производе развијају баш овде.

Новинарка „Фајненшл тајмсауказује на и даље актуелни и горући проблем одласка образованих људи из Србије који нашу земљу сврстава међу оне чији број становника се смањује највећом брзином.


Драган Томић (Стартит)

Занимљиво је и поређење једног од саговорника у тексту, Драгана Томића, директора Мајкрософтовог развојног центра у Србији, који истиче да српска технолошка сцена по заокружености, иако далеко мања, све више личи на оно што можемо да видимо у Сијетлу, у чијој околини је седиште Мајкрософта. Осим паралела са великим технолошким центрима, из разговора са представницима Иницијативе „Дигитална Србија” коју описује као невладину организацију што промовише интересе дигиталне индустрије, ауторка издваја да је српска стартап сцена у раној фази развоја, као и да целокупни сектор бележи изузетно висок годишњи раст од 20 одсто.

На то додаје да се последњих година стартап екосистем развио у смислу разноликости подсектора и бизнис модела. Kао позитивна промена на државном нивоу истиче се стратешка одлука о подизању нивоа технолошких знања, пре свега кроз увођење програмирања у обавезни програм за све основце. На овом генерално успешном путу уочене су и препреке које и даље нису савладане.

Једна од њих, на коју указују саговорници у тексту, јесте недостатак бизнис знања која су, поред техничких, потребна за развој и продају дигиталних производа и услуга на светском тржишту. Kао другу, Фајненшал тајмс види недовољно брзо прилагођавање домаћег законског оквира свету технолошког предузетништва. Док су добри потези, рецимо, препознати у увођењу механизма сличног опцијама на акције, тј. могућности да стартапи дају уделе у власништву својим запосленима, као огромна препрека на даљем путу развоја српског дигиталног екосистема наводе се ограничења која поставља Закон о девизном пословању.

Такође, у чланку се наводи да важан део домаће ИТ сцене чине повратници из иностранства, али и дигитални номади – професионалци из других земаља којима природа посла омогућава да, уз помоћ технологије, раде са било које тачке на планети, па и из Србије. Поред ове врсте кретања ИТ стручњака, ауторка кроз разговор са Kристином Николић из Програма Уједињених нација за развој (UNDP) указује на и даље актуелни и горући проблем одласка образованих људи из Србије који нашу земљу сврстава међу оне чији број становника се смањује највећом брзином. Саговорници из неких од водећих српских дигиталних компанија и организација које сарађују са њима слажу се да велика вредност домаћег дигиталног екосистема лежи у постојећем таленту.

Препознавши да је потрага за квалитетним кадром у Србији налик глобалној, новинарка се осврће и на године кризе које су, према речима Kосте Андрића из ICT Hub-a, створиле људе чије је размишљање усмерено на решавање проблема, док су на тржишту оставиле неискоришћен простор за инвеститоре. Посебан простор у тексту дат је ставу да на овим просторима постоји већа глад за успехом и снажнији осећај припадности него у неким другим деловима света, те да се овде запослени дуже задржавају на радним местима. Из разговора са технолошким експертима, новинарка закључује да Србија запосленима и инвеститорима, уколико размишљају дугорочно, пружа више стабилности од неких других технолошких центара.

(Извор Данас)

О аутору

Stanko

Оставите коментар