TREĆI SMER

MARFI DOŠAO PO SVOJE

Galaksija naslovna

Na prednjoj korici „Galaksije najava glasi „Valcer molekula, a unutra članak s naslovom „Tango molekula. Može mi se oprostiti što nisam naučio ni jednu, ni drugu okretnu igru. U rodnom kraju sam dogurao do čočeka, dalje nije išlo.

 


Stanko Stojiljković

Udarila mi korona u penkalo. Kako drugačije objasniti da se Edvard Marfi potkrao na naslovnoj strani najnovijeg broja „Galaksije? Ni glavom, ni bradom (za drugu ne znam da je imao), već svojom legendarnom opomenom: „Sve što može da krene naopako, krenuće naopako.

I krenulo je. Sada mi se američki major, po obrazovanju inženjer, odnekuda iz prikrajka smeje sa onoga sveta. Sveti se, valjda, što sam izdao drugu po redu knjigu na srpskom jeziku s naslovom „Marfijevi zakoni?

Najava glasi „Valcer molekula, a članak unutra s naslovom „Tango molekula. Može mi se oprostiti što nisam naučio ni jednu, ni drugu okretnu igru, pa hh ne razlikujem. U rodnom kraju sam dogurao do čočeka, dalje nije išlo.

Kako se to desilo?

Prof. dr Dragoslav Stoiljković (nema slovo „j u prezimenu kao ja – za svaki slučaj da vam se ne omakne) u svojem nadahnutom eseju je, na nekoliko mesta, pomenuo valcer, dočaravajući neupućenima golim okom nevidljivi molekulski ples. U pitanju je istraživanje koje je godinama prethodilo izvikanom američkom. Kasnije je umesto valcera dopisao tango. I tako je ostalo u naslovu.

Sve bi ovčice bile na broju, da se nije umešala korona. Hoćemo-nećemo, možemo-ne možemo, stižemo-ne stižemo u junu? Nisu to bile hamletovske nedoumice, ali ceo poduhvat izlaženja iznenada je natkrilio tamni oblak neizvesnosti.

Onda sam se zainatio: pojaviće se kada joj je vreme ili ću je ugasiti.

Nadam se da će mi profesor Dragoslav Stoiljković (opet bez „j) oprostiti. Od vas, poštovani čitaoci, očekujem isto. Pregurasmo jun, čekamo vas u septembru. I javite ako još nešto nije valjalo, pohvale ne primamo. Još nismo postavili poštansko sanduče u koje se ubacuju. Ne nameravate da odustanete? U redu, pišite kome hoćete. A ja ću u međuvremenu pokušati da priupitam Edvarda Marfija zašto mi je to smetio.

Možda još nije doznao da sam mu, kao direktor izdavačke dalatnosti Saveza inženjera i tehničara Jugoslavije, 1989. godine izdao drugu po redu knjigu na našem jeziku. Prva je osvanula u Zagrebu, u izdanju „Globusa. Malo je reći da su obe razgrabljene.

(U Trećem smeru mi neće uteći bez obzira što je preminuo pre tri decenije, tu sam barem svoj na svome).

O autoru

Stanko

Ostavite komentar