АТИНСКИ ТРГ

ПОЗИТИВНО (НЕ)БОЛЕСНИ

Под микроскопом (CC BY 2.0 NIAID-RML)

Да ли смо позитивни када смо заражени короном или када болујемо од ковида?

Прелистао сам „Медицинску енциклопедију” да видим шта се може рећи о вирусима и болестима из угла науке о језику.

ИНФИЦИРАТИ. Овде ме је у првом реду интересовало који глаголи односно именице могу стајати уз вирус/болест. „Вирусна инфекција: постоји велики број вируса способних да изазову инфекцију код човека”, овако почиње одељак о вирусима у „Енциклопедији”. А шта је вирус? У „Речнику Матице српске” сазнајемо да је „вирус нуклеопротеинска честица много ситнија од бактерије која паразитира па живим ћелијама проузрокујући болест”. Додаје се да је могућа вирусна инфекција и да се неко може ИНФИЦИРАТИ ВИРУСОМ, да се вирус може пренети (инфицирати = пренети).

ЗАРАЗИТИ. „Зараза се преноси директним контактом између оболеле и здраве особе или индиректним путем посредством воде или инсеката”, каже се даље о вирусима. У „Матичином речнику” стоји заразити у значењу „изазвати заразу уношењем заразних клица у организам, инфицирити”. Види се да заразити и инфицирати могу бити синоними, тако да се може ЗАРАЗИТИ ВИРУСОМ. Иначе, заразити је тренутни глагол (свршеног вида), па има и трајни облик заражавати (несвршеног вида), који је такође коректан, али се мало користи.

ПОЗИТИВАН. У „Речнику” налазимо да придев позитиван може значити: онај који је заражен вирусом. Зато је коректно рећи да је неко ПОЗИТИВАН/НЕГАТИВАН НА ВИРУС.

ОБОЉЕЊЕ. Даље читам у Енциклопедији: „Вирусна обољења јављају се код човека, али могу бити заједничка и за човека и животиње”. Синтагма вирусна обољења усталила се у стручној (медицинској) литератури, али има јој се штошта замерити. Према „Речнику”, обољење је „појава болести, поремећај животних функција; нездраво стање, болест”. А вирус није болест, већ изазивач болести. Ипак, пошто се уврежила, нарочито код медицинара, треба допустити синтагму ВИРУСНА ОБОЉЕЊА.

Још нешто, поред глаголске именице обољење (дакле са „љ), имамо и оболевање (овога пута са „л). Овде се често греши. А зашто је обољење са „љ? Због јотовања приликом грађења трпног придева: од оболети – обол + -јен = обољен (а после још једног јотовања добили смо обољење). Исти је случај с трпним придевом жељен.

БОЛОВАТИ. У „Енциклопедији” налазимо да може да се „болује од схизофреније, сифилиса, гихта, подагре, од фетусне еритробластозе…” Овога пута нема вируса, болује се од болести. Зато треба рећи да неко БОЛУЈЕ ОД КОВИДА, не да болује од неког вируса. А како се зове вирус који изазива ковид?

КОРОНА. Одбор за стандардизацију српског језика је препоручио да се пише вирус корона, где „шири појам долази испред ужег, као у примерима: ветар развигорац, лекар специјалиста, дрво орах”… Међутим, нису сви с тим сагласни: професор Марина Николић подсећа да постојећи приручници, иако „још не пишу о овом типу вируса, придржавају се правила које се примењује и у научној терминологији, а то је да се спојено пишу називи групе вируса”. Као што се спојено пишу рабдовирус(и), реовирус(и), ретровирус(и), тако треба писати и коронавирус(и).

Зато имамо двојство у штампи, на телевизији и интернету: ЕПИДЕМИЈА/

ПАНДЕМИЈА КОРОНАВИРУСА (ВИРУСА КОРОНА). Верујем да ће последњу реч дати струка, само се надам да нећемо чекати ново издање „Медицинске енциклопедије”.

(Александар Петровић/РТС)

О аутору

Stanko

Оставите коментар