МЕЂУ ИЗМЕЂУ

ПРВЕ ГАЛАКСИЈЕ СТАРИЈЕ

NASA

Настанак првих звезда и галаксија одиграо се раније него што се до сада мислило. Европски тим астронома није пронашао никакве доказе о постојању прве генерације звезда током периода од 500 милиона до милијарду година након Великог праска”.

Истраживање првих галаксија и даље представља велики изазов за модерне астрономе. Још не знамо када и како су прве звезде и галаксије у универзуму настале. На ова питања се покушава добити одговор кроз deep imaging посматрања телескопа „Хабл”. Астрономи су тако у стању да гледају универзум све до 500 милиона након Великог праска”.

Тим европских истраживача, предвођен Раханом Батавдекар из Европске агенције за истраживање свемира (ЕSA), проучавао је прву генерацију звезда у раном универзуму. Ове звезде су настале од првобитне материје која је настала у великом праску. Састојале су се само од водоника, хелијума и литијума – јединих елемената који су постојали пре него што су процеси у језгрима ових звезда створили теже елементе, попут кисеоника, азота, угљеника и гвожђа. Батавдекар и њен тим су посматрали рани универзум од 500 милиона до милијарду година после великог праска проучавајући групу галаксија MACS J0416 и њено паралелно поље уз помоћ телескопа „Хабл”, заједно са додатним подацима добијеним од Насиног свемирског телескопа Спицер” и земаљског Великог телескопа Европске јужне опсерваторије.

„Нисмо пронашли никакве доказе о постојању прве генерације ових звезда у том космичком временском интервалу”, рекла је Батавдекар. Ови резултати показују да се најранија формација звезда и галаксија одиграла много раније него што се може испитати телескопом „Хабл”, што оставља простор за даља истраживања са будућим свемирским телескопом „Џејмс Веб”.

(Извор РТС)

О аутору

Stanko

1 коментар

  • Телескоп ,,Џејмс Веб‘‘ неће дати одговор о првим галаксијама јер их и нема. Стандардни модел универзума је чиста религија којом се манипулише стварност.
    Стварност се у овим изопаченим околностима не може дефинисати. Неки су и дигли руке говорећи да она не постоји, већ је то нека пројекција неког догађаја у неком времену. Суштина проблема је у блокади мишљења, односно у постављању баријера, или неких граница. И даље се користи та чувена небулоза о стварању универзума из ничега, и да он има свој коначан димензиони оквир. А када се постави питање где се налази тај универзум који је настао експлозијом, одговор би вероватно био па нигде јер се не може дефинисати нешто што нема почетак и крај и који уједно излази из оквира ограничености. Сулудо је инсистирати на неком почетку и неком крају.
    Бесконачност нема ни почетак ни крај он је једноставно универзалан и недокучив.

Оставите коментар