MEĐU IZMEĐU

RAKOVI SEKAČI PRSTIJU

CC0 Pixabay

Jedna vrsta velikih rakova, koja živi u Velikom koralnom grebenu u Australiji, u očima ima više receptora za boje od bilo koje druge životinje. Australijanci ih zovu „sekači prstiju, zbog veoma opasnih i oštrih klješta koja neoprezne ronioce mogu da zaseku do kosti, a u pitanju su stomatopode ili takozvani rakovi bogomoljke.

Ime su dobili po tome što slično insektu bogomoljki imaju par grudnih ekstremiteta kojima poput boksera zadaju munjevit i snažan udarac. Oči rakova bogomoljki postavljene su na „stalke i mogu se nezavisno pomerati jedno u odnosu na drugo. Složene su, tipično zglavkarske i svako oko se sastoji od 10.000 zasebnih omatidija (faceta) poređanih u dva poluloptasta niza koji su odvojeni središnjom trakom. „Polulopte su zadužene za registrovanje oblika i pokreta dok su „trake zadužene za percepciju boje.

U traci sukcesivno su poređani nizovi fotoreceptorskih ćelija koje sadrže različite tipove pigmenta koji reaguju na različite talasne dužine. I dok ljudi u mrežnjačama imaju tri vrste receptora za boje, rakovi bogomoljke ih imaju 12, pri čemu je svaki podešen za drugu boju. Takođe, uočavaju i ravan polarizovane svetlosti. Pitanje koje ostaje otvoreno jeste: Čemu mu služe svi ti receptori?

Naučnici veruju da to ima veze sa njihovim „bokserskim veštinama. Moguće je da ovaj sistem služi za prepoznavanje boja, što im pomaže da donesu brzu odluku da li da izvedu svoj siloviti napad, prenosi „Nacionalna geografija. Osim što imaju neverovatan optički aparat, veoma su opasni. Po građi tela dele se na „kopljanike i „batinaše, a oba imena zaradili su zbog načina na koji napadaju. „Kopljanici mogu zadati fatalne povrede i potencijalnim predatorima mnogo većima od sebe, a plen ubijaju nabadanjem i sečenjem. „Batinaši se pretežno hrane školjkama i rakovima čiji oklop polome sa lakoćom – njihova klešta pri udarcu imaju energiju ekvivlentnu malokalibarskom metku (22LR).

Hrane se praktično svim životinjama koje mogu da savladaju – crvima, rakovima, školjkama, ribama. Jedna vrsta ovih rakova živi i u Mediteranu, ali je daleko neuglednija u odnosu na šarene i živopisne australijske.

(Izvor Sputnjik)

O autoru

Stanko

Ostavite komentar