MEĐU IZMEĐU

TAJNI JEZIK VIRUSA

CC0 Pixabay

Genetičar Rotem Sorek je pokušavao da otkrije kako se bakterije ponašaju kada su napadnute. Interesovalo ga je da da li će se nakon što ih namerno zarazi virusom, braniti svaka za sebe, ili će pokušati da zajedno sa ostalim mikrorođakama naprave plan odbrane.

Međutim, nakon što je zajedno sa svojim timom u laboratoriji na Vajcmanovog naučnom instituta u Rehovotu, Izrael (Weizmann Institute of Science in Rehovot), pogledao u bočice u kojima su se nalazile zaražene bakterije, uočio je nešto sasvim neočekivano. Dok su bakterije „ćutale, virusi su bili ti koji su neprestano komunicirali, prenoseći poruke jedni drugima na molekularnom jeziku, samo njima poznatom.

Naučnici su otkrili da su šaljući kodirane poruke virusi zapravo zajedno odlučivali o tome kada će mirovati u ćeliji domaćina, a kada će početi da se razmnožavaju i prošire napad. Ovo slučajno otkriće moglo bi da dovede do fundamentalnih promena u načinu na koji su naučnici do sada razumevali ponašanje virusa. Istraživačima je i ranije bilo poznato da ovi napadači bakterija poznati i kao bakteriofagi ili fagi, poseduju nadzorne mehanizme koji u zavisnosti od dostupnosti novih žrtava šalju informacije o tome da li treba napasti ili mirovati.

Međutim, oni su dugo smatrali da su ti procesi potpuno pasivi te da ova mala šiljasta stvorenja nalik lizalici samo „sede i slušaju, čekajući signale uznemirenosti bakterija da dostignu vrhunac, nakon čega bi usledio napad. Ovog puta su Sorek i njegove kolege otkrile nešto sasvim suprotno, a to je da virusi zapravo aktivno „raspravljaju o svojim odlukama.

Izučavajući zaražene bakterije, tim je uvideo da fagi, nakon što inficira ćeliju domaćina, oslobađa sićušni protein koji zapravo predstavlja poruku drugim virusima – „zarazio sam žrtvu! Ova poruka u stvari je peptid dug svega šest aminokiselina. Kada sve veći broj virusa inficira zdrave ćelije i poruka postaje sve glasnija. Fagi potom zaustavljaju lizu – proces replikacije i razranja domaćina – i umesto toga prelaze u latentno stanje mirovanja poznato kao lizogenija.

(izvor Danas)

O autoru

Stanko

Ostavite komentar