МЕЂУ ИЗМЕЂУ

ТАЈНИ ЈЕЗИК ВИРУСА

CC0 Pixabay

Генетичар Ротем Сорек је покушавао да открије како се бактерије понашају када су нападнуте. Интересовало га је да да ли ће се након што их намерно зарази вирусом, бранити свака за себе, или ће покушати да заједно са осталим микророђакама направе план одбране.

Међутим, након што је заједно са својим тимом у лабораторији на Вајцмановог научном института у Реховоту, Израел (Weizmann Institute of Science in Rehovot), погледао у бочице у којима су се налазиле заражене бактерије, уочио је нешто сасвим неочекивано. Док су бактерије „ћутале, вируси су били ти који су непрестано комуницирали, преносећи поруке једни другима на молекуларном језику, само њима познатом.

Научници су открили да су шаљући кодиране поруке вируси заправо заједно одлучивали о томе када ће мировати у ћелији домаћина, а када ће почети да се размножавају и прошире напад. Ово случајно откриће могло би да доведе до фундаменталних промена у начину на који су научници до сада разумевали понашање вируса. Истраживачима је и раније било познато да ови нападачи бактерија познати и као бактериофаги или фаги, поседују надзорне механизме који у зависности од доступности нових жртава шаљу информације о томе да ли треба напасти или мировати.

Међутим, они су дуго сматрали да су ти процеси потпуно пасиви те да ова мала шиљаста створења налик лизалици само „седе и слушају, чекајући сигнале узнемирености бактерија да достигну врхунац, након чега би уследио напад. Овог пута су Сорек и његове колеге откриле нешто сасвим супротно, а то је да вируси заправо активно „расправљају о својим одлукама.

Изучавајући заражене бактерије, тим је увидео да фаги, након што инфицира ћелију домаћина, ослобађа сићушни протеин који заправо представља поруку другим вирусима – „заразио сам жртву! Ова порука у ствари је пептид дуг свега шест аминокиселина. Kада све већи број вируса инфицира здраве ћелије и порука постаје све гласнија. Фаги потом заустављају лизу – процес репликације и разрања домаћина – и уместо тога прелазе у латентно стање мировања познато као лизогенија.

(извор Данас)

О аутору

Stanko

Оставите коментар