МЕЂУ ИЗМЕЂУ

ЦРВЕНИ МАРС СЕ ЗЕЛЕНИ

NASA

Упркос томе што је познат и као Црвена планета, према Насиним запажањима Марс може светлети у зеленој боји.

Појава је највероватније последица специфичних хемијских реакција у горњим слојевима атмосфере Марса. Феномен је забележила Насина сонда мејвен. Откриће би могло да помогне у стварању детаљније слике о временским приликама на Марсу, што је од велике важности за посаде првих мисија на Марс, у следећој декади. Струњаци сматрају да је за мисије на Марс са људском посадом од кључне важности to какво их време тамо очекује, како би се избегли јаки ветрови и и олује које могу трајати недељама.


Хемијске реакције

Професор доктор Захараја Милби, са Универзитета у Колораду, рекао је да морамо знати шта се дешава у атмосфери Марса, ако ћемо тамо слати људе. Открића објављена у часопису Journal of Geophysical Research, дају нове детаље о сложеном атмосферском систему Марса. Осим зелене светлости, научници су уочили и јако светлећу тачку у атмосфери Марса, непосредно изнад полутара, али још  не знају шта је у питању ни какав је узрок те појаве.

Др Милби је рекао да су научници провели  недеље мислећи да је негде грешка у снимцима. Разлог зашто Марс толико блиста на том необичном месту остаје мистерија. То може имати неке везе са обликом терена испод њега, сматрају истраживачи.

Професор Ник Шнајдер, који се такође бави истраживањима Марса, рекао је да је Марс и даље пун изненађења упркос томе што је најпосматранија планета са Земље. Иако је примећен још 2003. године, зелени сјај тек је недавно детаљно анализиран и откривено је да се стално развија и мења. Шнајдер је рекао да су тек захваљујући сонди Мејвен, од 2014. године, астрономи заправо могли да добију потпуну слику пет пута дневно док се планета окреће.

„Мејвенов инструмент за снимање ултраљубичастог спектрографа, дизајниран и израђен у Шнајдеровој лабораторији, скенирао је Марс са удаљености од 3.700 миља. Ти снимци омогућили су да се прати пут ноћног сјаја док је окруживао планету. Зелена аура се појављује када се ваздушне струје високо у атмосфери спусте на око 40 миља изнад тла, рекао је др Милби.

Кад се то догоди, атоми азота и кисеоника комбинују се да би формирали молекуле азотног оксида, емитујући ултраљубичасто светло у том процесу. Тада Марс необично светли. Интензитет тог сјаја се разликује по периодима, па је тако некад јачи а некад слабији. Као што на Земљи користимо суперрачунаре да предвидимо временске прилике, тако да можемо да планирамо свој одмор или узгој усева, исти рачунарски модели могу се представити и користити за Марс и све остале планете, сматрају научници.

(Извор РТС)

О аутору

Stanko

Оставите коментар