Radost, sreća, tuga, razočaranje mogu se izmeriti otkucajima srca, a da li se mogu izmeriti algoritmima, proučila je fizičarka Marija Mitrović Dankulov, koja je doktorirala na temu „Kolektivne emocije u sajber zajednici”.
Na osnovu napisanog teksta ili poruke algoritam može da odredi stanje čoveka. Ovaj program u Srbiji je počeo da se koristi 2009. godine.„Sada imamo algoritme koji nam govore da li je osoba jako ljuta, da li iskazuje povrenje kroz svoje poruke ili je možda anksiozna. Daju nam mogućnost da praktično pročitamo velike količine teksta. Uslovno rečeno pročitam i analiziram i iz njih izvučem, u ovom konkretnom slučaju, emotivni sadržaj, ali u principu, postoje algoritmi koji nam mogu dati informacije i o kontekstima”, objašnjava dr Marija Mitrović Dankulov, viši naučni saradnik Instituta za fiziku u Zemunu.
Tokom vanrednog stanja, zbog pandemije koronavirusa, svi su komunicirali preko interneta i telefonom. Ovu situaciju iskoristila je grupa naučnika iz Italije, koja je pomoću algoritma na osnovu onoga što se objavljuje na društvenim mrežama utvrdila kako pandemija utiče na emotivno stanje čoveka.
„Ono što je interesantno je da smo pre pandemije bili vrlo, vrlo negativni, ne samo mi u Srbiji, nego generalno je tako. A, onda, tokom pandemije, u martu, aprilu i maju, do početka maja smo bili više pozitivni nego negativni. Nažalost, sada smo se opet vratili u negativnost. Praktično kroz tekst i kakve emotikone delimo, na osnovu toga analiziraju. Oni su dobili informacije iz teksta. Ljudi su ranije čitali tekstove i rekli, ovi tekstovi su pozitivni, ovi su negativni, i na osnovu kombinacije te dve informacije sada su u stanju da pročitaju bilo koji tekst i kažu, da, ovo je pozitivno, da, ovo je negativno”, dodaje fizičarka.
Pozitivna poruka pomaže da zajednica bude bolje povezana, a velika količina negativnih poruka ima, naravno, suprotne efekte. Pomoću kompjuterskih programa mogu se izmeriti emocije, ali dodir, prisustvo, zagrljaj – algoritam nije u mogućnosti da evidentira.
(Izvor RTS)
