Nikola Tesla je dao tehnički crtež broda koji je trebalo da pokreće energija iz temperaturnih razlika površine vode i temperature na nižoj dubini ispd površine vode. U jednom časopisu je pročitao da je izvesni američki inženjer napravio brod koji se kretao pomoću toplotne energije dobijene iz vode.
Mitar Boroja
„Mi se kovitlamo kroz beskonačan prostor neshvatljivom brzinom, svuda oko nas sve se vrti, sve se kreće, svud je energija. Mora da postoji neki način da počnemo da se neposrednije služimo tom energijom” (Nikola Tesla)
Naš naučnik je napisao: „Nisam bio obavešten o tome kako je baš američki inženjer nameravao da pokreće svoje plovilo, pa je šema prikazana na slici moja sopstvena”.
Teslin brod
Sunce je primarni izvor energije i pod njegovim uticajem nastali su mnogi drugioblici energije. Nikola Tesla je govorio da sunčeva (solarna) energija zagreva površinski sloj vode, a kako je voda slab provodnik toplote stvara se temperaturna razlika između površinskih slojeva vode i slojeva na nekoj dubini ispod površene. Predvideo je da jedni od uređaja koji bi tu temperaturnu razliku mogli pretvarati u mehaničku bili
termomagnetski motori, čiji se način rada zasniva na promeni magnetskih osobina feromaterijala na određenoj Kirijevoj (Pierre Curie) temperaturi. Magnetne osobine svih feromaterijala podložne su, u određenoj meri, uticaju promene temperature.Pri tome, sa povišenjem temperature pada indukcija zasićenja, da bi se na određenoj temperaturi, koja se naziva Kirijeva tačka (Tc), ponašao u magnetnom polju kao paramagnetični materijal. Te tačke su za: gvožđe 769 stepeni Celzijusa, kobalt 1.125 stepeni, nikl 356 stepeni, gadolinijum 16 stepeni itd.
Promena magnetskog fluksa može se zasnivati na promeni feromagnetizma i antiferomagnetizma na određenoj Nelovoj (Luis Néel) temperaturi za određene feromaterijale, na primer:nikl feroksid (NiF2), magenizijum oksid (MnO), magenizijum suldid (MnS), oksid gvožđs (FeO)itd. Princip rada ovih motora opisao je u patentnoj prijavi „Specifikacija u sastavu patentnog pisma br. 396 121, izdatog 15. januara 1889. godine. (Prijava bez modela je zavedena 30. marta 1886. godine, red. br. 197.115)”.
„Svima zainteresovanima, dajem na znanje da sam ja, Nikola Tesla iz Smiljana u Lici, pograničnoj pokrajini Austro-Ugarske, otkrio poboljšanja termomagnetskih motora, sa sledećom specifikaciom. Dobro je poznato da će toplota, dovedena na namagnetisano telo, osloboditi magnetizam, i da će magnetizam, ako se temperatura dovoljno podigne, biti neutralizovan ili uništen. U svom pronalasku ja dobijam mašinski pogon pomoću naizmeničnog dejstva, kao posledice zajedničkih delovanja toplote, magnetizma i opruga ili tereta, ili druge sile – odnosno, izlažem telo koje je namagnetisano pomoću indukcije ili na neki drugi način, dejstvu toplote sve dok se magnetizam ne neutrališe onoliko koliko je potrebno da teret ili opruga pokrene telo, pa umanjujem dejstvo toplote tako da se magnetizam može opet uspostaviti da bi se telo pokrenulo u suprotnom smeru, i zatim ga ponovo izložiti istom dejstvu radi razmagnetisavanja.
Pri realizaciji ovog moga pronalaska u stanju sam da koristim ilielektromagnet ili permanentni magnet i da toplotu usmerim na telo koje je namagnetisano pomoću indukcije, što radije činim nego da toplotu usmerim na permanentni magnet zbog dejstva tolote. Takođe sam predvideo smanjenje količine toplote ili njeno zadržavanje u toku dela naizmeničnog kretanja u kome se dešava hlađenje.Na crtežima sam šematski prikazao neke od mnogobrojnih rasporeda koji se mogu koristiti pri realizaciji mog pronalaska. Na svim ovim slikama magnetni polovi su označeni sa N-S,kotva sa A,Bunzenov (Robert Bunsen) plamenik ili neki drugi izvor toplote sa H, osa kretanja sa Mi opruga ili neki ekvivalent – naime, teret – sa W… Na crtežima sam pokazao nekoliko načina realizacije mog pronalaska; ali pomenuti pronalazak nije ograničen nikakvim posebnim oblikom, rasporedom ili konstrukcijom uređaja…”
Termomagnetna klatna
Teslina termomagnetna klatna vrše direktno transformaciju toplotne energije u mehaničku, oscilatornu ili električnu.Na sl.2 prikazana su tri (3) od devet (9) tehničkih crteža termomagnetnih klatna.
Princip rada: Na prvom tehničkom crtežu (fig2.) prikazan je namotaj sa strujnim izvorom koji stvara magnetno polje (N-S) koje privlači feromaterijal (kotvu) i uvlači je u plamen brenera (N) i kotva se zagreva. U momentu kada se kotva zagreje iznad Kirijeve tačke, ona gubi feromagnetne osobine i magnetna sila elektromagneta ga ne drži i sila opruge kotvu izvlači iz plamena i udalji je od magneta. Kada se kotva ohladi ispod pomenute tačke poprimi magnetne osobine i elektromagnet je opet privlači i uvlači u plamen brenera. Proces će se ponavljati sve dok brener radi. Koristeći feromaterijale sa određenom temperaturom
(gadolinijum), može se feromaterijal zagrevati sa fokusiranom solarnom energijom.
Sl. 2. Teslino termomagnetno klatno
Na drugom dijagramu(fig. 1) prikazan je permanentni magnet (N-S) koji je privukao feromagnetnu kotvu (A) koja se nalazi u mehaničkom klatnu (r) i zategao oprugu (W). U momentu kada se kotva zagreje iznad Kirijeve tačke ona gubi feromagnetne osobine i magnetna sila permanentnog magneta je ne drži i sila opruge kotvu izvlači iz plamena i udalji je od magneta. Kada se kotva ohladi ispod navedene tačke ona poprimi magnetne osobine i permanentni magnet je opet privlači i uvlači u plamen brenera. Proces će se ponavljati sve dok brener radi. Koristeći feromaterijale sa određenom Kirijevom tačkom (gadolinijum) može se feromaterijal zagrevati sa fokusiranom solarnom energijom.
Na trećem tehničkom crtežu (fig 3) prikazano prikazao sam delove kao na slici 1 i 2, samo što su oni drukčije raspoređeni. Kotva A umesto da se klati, ona je stacionarna je i drži je krak R, a jezgro (N-S)elektromagneta se klati unutar zavojniceQ,pri čemu se pomenuto jezgro drži na kraku R kojiide iz osnovice M.Štit R je povezan s jezgrom magneta i njiše se s ovim, tako da, pošto je toplota razmagnetisala kotvu A do te mere da opruga W udaljava jezgro N-S od kotve A, a štit Rdospeva između plamena N i kotve A, zadržavajući dejstvo toplote i omogućavajući kotvi da se ohladi, prouzrokujući pomeranje jezgra N-S prema kotvi A i uklanjanje štita iznad plamena. Tako toplota ponovo deluje u smislu slabljenja ili neutralizovanja magnetizma, iz ovoga naizmeničnog kretanja možese dobiti rotaciono ilinekodrugo kretanje. Koristeći feromaterijale sa određenom Kirijevokm tačkom (gadolinijum), može se feromaterijal zagrevati sa fokusiranom solarnom energijom.
Termomagnetni motor
Teslin termomagnetni motor vrši direktnu transformaciju mehaničke energije klatna u mehaničku rotacionu energiju.
Sl. 3 Teslin termomagnetni motor
Na slici 3 prikazan je Teslin termanentni motor.Magnet (N-S) koji je privukao feromagnetnu kotvu (A) – postavljena kao klip kod rotacionih motora, zglobno učvršćen na jednom kraju, a drugi kraj se njiše prema drugom polu magneta i od njega.Magnetnom silom permanentni magnet će je privući i klipnjača (R) točak da zarotira za izvestan ugao. Kotva će se naći u plamenu i zagrejati iznad „Kirijeve tačke”, u tom položaju ona gubi feromagnetne osobine i magnetna sila prestaje da deluje, a inertna sila točka kotvu izvlači iz plamena. Kotva se hladi i proces se ponavlja. Koristeći feromaterijale sa određenom Kirijevom tačkom (gadolinijum), može se feromaterijal zagrevati fokusiranom solarnom energijom.
Zadatak: Po obodu točka koji se rotira treba postaviti kotve u parovima tako da dok se jedan par zagreva drugi se hladi, a permamentni magnet kontinualno deluje na hladne segmente i točak se kontinualno okreće!
Teslin solarni generator
Feromagnetne cevi su sastavni deo magnetnog kola generatora. Ako se kroz ferocevi propusti hluid koji ih ohladi ispod Kirijeve tačke, onda su one dobri provodnici magnetomotorne sile. Međutim, ako se ferocevi zagreju iznad naznačene tačke, one postaju slabi provodnici magnetomotorne sile, a te promene magnetomotorne sile, po Faradejevom zakonu elektromotorne sile u namotajima, indukuju elektromotornu silu.
Ovim Teslinim pirotehničkim električnim generatorima moguće je solarnu, geotermalnuili nuklearnu energiju direktno pretvarati u električnu.Oni bi se mogli koristiti kod izvora termalnih voda, toplih otpadnih voda iz termoelektrana i industrijskih postrojenja koja ispuštaju toplu vodu ili vazduh (ako je sistem zatvoren ili otvoren) i toplotne pumpe. Kod vulkana i toplih vetrova, a u autosaobraćaju, može da se koristi razlika temperature vazduha na putu (asvalt, pesak i slično) i temperature vazduha iznad puta.
Gospodin Tesla je imao više ideja o iskorišćenju energije okoline.Vodio se idejom da i toplotni sistemi sa manjom temperaturnom razlikom( npr.20C )se mogu iskoristiti i proizvesti rad.Tu se fokusirao na tečnosti kaja imaju nisku temperaturnu tačku isparavanja i na taj način pogonio turbine.Drugi primer je iskorišćenje kosmičkog zračenja čija je razlika u intezitetu između dana i noći mala.Pod kosmičkim zračenjem je podrazumevao sve ono što jonizuje jonosferu i gde se stvaraju sekundarna slobodna naelektrisanja.Aparatura za tako nešto je veoma prosta i sastojala se od visoko uzdignutog izolovanog metalnog terminala ,kondezatora,i metalnog uzemljenja iste površine.Sve ovo je bilo redno vezano.Međutim on ovde nije iskorišćavao elektrostatičko polje zemlje potpuno.Pošto je zemlja naelektrisana to ona stvara el polje i što je terminal u pravcu linije sila udaljeniji od uzemljenja to je i razlika potencijala veća.Ono na šta je On skrenuo pažnju jeste da je aparatura u stvari kolektor slobodnih naelektrisanja u atmosferi i da se kondezator zbog toga punio daleko većim naponom nego što terminal može da obezbedi.Zbog toga je često dolazilo do proboja i oštećenja kondezatora.Ideja je veoma zanimljiva jer vi na taj način možete napraviti aparaturu koja može da prikupi ozbiljnu količinu energije.Ipak ovo je zanemareno upravo iz razloga jer se navodno radi o maloj količini elektriciteta.Međutim to je greška.Ako vi sakupite 1Q elektricitet u 1F kapaciteta kondezatora onda dobijena energija je 0,5J.Međutim ako tom količinom naelektrisanja napunite kondezator od 0,001F onda prikupljena energija iznosi 500Kj a to nije malo.U Teslinom sistemu prikupljena količina elektriciteta zavisi od metalne površine završnog terminal uzemljenja kao i njihovom međusobnom rastojanju u pravcu linije sila el polja.Ipak kondezator se ne puni do nivoa razlike potencijala koju sistem formira već ga daleko prevazilazi.To bi bilo zanivljivo proveriti.
500J bez K.Zaboravio si da pomnozis sa C.Ideja je veoma interesantna jer manja kolicina elektricitets ne znaci malo energije.Primer su visokonaponski dalekovodi ,gde je napon veoma visok a struja niska ali je transfer energije ostao isti.